|
|
lunin kutak
02.01.2006., ponedjeljak
2.1.2006. moj prvi post
hm pa da vidimo kak sve ovo uopće funkcionira....
kao prvo, veliki sam protivnik blogova, svaki dan skandiram protiv toga,ali za sada moj pokret ima veoma malo clanova, slobodno se pridruzite!
Vjerujte mi, bit ce to vase najbolje iskustvo!( vase je namjerno napisano malim slovom). I uz to: extra povoljnost: clanarina je besplatna, znam,totalno nevjerojatno!!! Ali pazi sad, kao nagradu dobit cete i set koji se sastoji od drvene drske za sjekiru, istisnute tube za majonezu i zahrdalog noza!! Ali ne, dragi moji ni to nije sve, dobit cete i moju iznosenu, nikad pranu carapu!!
I meni sada fakat nije jasno zasto moj pokret,udruga ( jos nije definirano) ima tako malo clanova..ali sama sebi sam dovoljna, ovaj, zelim reci..ja sam dovoljna da svi blogovi padnu u zaborav.
Fakat, ne vidim neki smisao bloga, niti ne kuzim zelju zasto bi netko citao blog!!?? Oke, osim da se sprda.
I da onak..hellooooo zaš onda pišem blog...pa ne znam, da nadem smisao besmisla...ili te spike,ili jer jednostavno mislim da mogu bolje hehe
ili da nekome učinim zabavno jedno poslijepodne pa da se i on sprda s mene, a to se radi oduvijek. Čovjek je sam po sebi sprdnja. Nekada su postojale komedije, a sada više nije potrebno pisati scenarij, pišemo ga mi sami, iz dana u dan, a da nismo nis vjesni toga.
I da..jos je veliko pitanje hoce li ikome i kome reci za ovo.
Trebala bih kao nešt napisati o sebi:
pa ajde, ne želim se uzdizati u neba, ali cinjenica je da izgledam ko Angelina Jolie, a hebiga, nisam si ja kriva, IQ mi je 138, primam državnu stipendiju, veoma sam ljupka i mila, nikad ne psujem, i
redovito idem u crkvu. Imam puno prijatelja, ne znam kako se si zovu...bed..ali glavno
da imam puno prijatelja..uvijek se smijem. Nikad nikome ne kažem njegove mane, niti ga zezam zbog toga, ali moram to obavezno prepricati prijateljici, i zato me svi vole. JA sam svarno sretna!
i jedini bed, još čekam svog princa na bijelome konju, ma dajjjjj tko još vjeruje u te spike???
još uvijek čekam svog frajera da se doveze u Mercedes kabrioletu.
I da, naravno da sve ovo nije istina, ajde ima i ponekih istina.
kaj mislim o sebi: i svetica i kurva, sve po potribi. Ali takvi smo svi...ponašamo se u skladu sa situacijom,kako se osjećamo, kako netko zaslužuju, ili ipak ne zaslužuje.
Još uvijek sam poprilično umišljena, prvo je sve krenulo s izgledom.izlazis van, cujes komentare i ono wow ja sam komad, mislis da manipuliraš ljudima,,ali onda malo odrasteš pa shvatiš neke stvari, a i uz to postaneš debeljuca..i kraj
Sad si još brijem da sam među pametnijima, a hebiga moraš se negdje uzdizati i barem u nečemu biti zadovoljan sobom, takvi smo svi.
Kao da mi je neki cilj imati neke posebne brije i užasno se patim kaj sam obična, kaj sam samo jedna ženska u moru drugih ženski, neprimjetna, kaj vodim običan život, kaj bunotvnica u meni nestaje..i opet dok se javi neki bunt..i dalje u glavi provodim osvetu društu, kako se svima smijem...ali ja i dalje sjedim i ne poduzimam apsolutno ništa! jedini bunt koji radim jest kaj tu i tam namjerno napravim nest što navodno nije primjereno za jednu curu ili tak nest, pa da tracare imaju posla i bas uzivam u tome..pazi...strašna sam (oou yeahhh)
Ono kaj mi jedino daje neku nadu , da se ipak nisam doslovce izgubila u masi,jest to da sam i dalje tvrdoglava, da jednostavo idem nekim svojim putem pa makar to znacilo i lupanje glavom o stijenu i znam da će biti lom, ali želim pokušati. I činjenica da ne želim ljudima srati kako su mi simpatični, ne trudim se održavati neka poznanstva, niti se ne ustručavam reći im u lice kaj mislim. I više bih cijenila kad bi i meni govorili istinu, ali ne, danas istina nije poželjna.
Reci istinu i postat ćeš arogantan, odbojan drugima. Zašto ljudi više vole lasice???
|
|
|