|
Šta je to mene natjeralo da ovako polupismen krenem pisat BLOG?
LUDOST! E, baš to. Nije nimalo čudno što sam za korisničko ime izabrao Lu-Jack. Pa tako me i nazvala.
Da. riječ je o nekoj ženi, tj. sad kad razmišljam o njoj ju zovem svim drugim nazivima osim ženom ili imenom. Tako je to kad se usrana ljubav pretvori u izmaglicu. Moj kurac ljubav. E, baš to.
Volio sam ja nju i danas dan ju volim, ali imam malo koristi od toga. Dobio sam nogu i to je to.
Znam ja da nisam ni prvi ni posljednji, ali nije mene briga za druge. Sad sam ja u pitanju. Trenutno sam u fazi kad nalazim razna pogrdna imena za nju i kad proklinjem dan kad sam ju upoznao.
Nemam sa tim nekog iskustva, ali vjerujem da je to jedna od faza koja se prolazi nakon prekida.
Do jučer je sve bilo dobro. Mislio sam na nju i na to kako da mi se vrati i šta ja znam šta sve ne. Mislim ja previše. Eto šta ja mislim. Budala sam ja. Lijepo mi je i jasno prije 2 tjedna rekla: ODJEBI. I koji ja kurac sad sebi umišljam???
Eeeee. Nije to lako. Jebenih 6 godina jebat istu pičku i onda nakon jebenih 6 godina to više nema.
Ionako se sad dok ovo sve pišem pitam: Koji je meni kurac da ja svakoj jebenoj budali dopuštam da čita ono što ja pišem. Valjda je to neki ključni dio ovog usranog naslova. TERAPIA.
Tako je. Rekla mi je da posjetim psihijatra.
Neću ja nikog zavaravat i srat kako sam ja bio anđeo. Sve je meni jasno. Bio sam đubre i sebičan i neznam šta mi sve nije rekla, ali ja toga nisam bio svijestan.
Sad znam. Ma nije ni ona anđeo, ali je sad lako po meni srat kad sam ja napravio scenu pred njenim usranim, narkomanskim prijateljima.
Kučka.
Evo baš čitam ovu zadnju riječ i nikako mi nije jasno kako sam samo to mogao napisat.
Pa nije ona kučka. Ja nju volim. Samo jedna riječ i ja ću doć.
E baš zato i pišem ovaj usrani blog kojeg neće nitko čitat. Kako to znam? Pa ni ja nisam pročitao šta sam napisao.
Zašto bi ja čitao ono što pišem o njoj? Meni samo treba da se ova situacija rasčisti. Trenutno sam bijesan jer sam ju zvao (idiot glupi, jadni), a ona me odjebala. Tako mi i treba kad sam ko jebeno usrano pseto i trčim za njom. Ona kaže sjedi - ja sjednem. Ona kaže liži - ja ližem. Jedino je tako bilo dobro. Ona kaže a ja slušam. Ako bi ja što rekao . . . Eeeeeeeeeee, to je već druga priča.
Pa šta ako sam papak i papučar? Ja nju volim.
Nisam nikad vjerovao da ta usrana ljubav tako boli. Trenutno ju mrzim više nego srbe, a njih imam zašto mrzit! Svejedno ju, isto tako, volim više od života.
Ajd ti to meni sad objasni.
Laku noć
|
