četvrtak, 25.10.2007.
sta da vam jos pisem...
..jer moje je zivot..igra bez granca...
umorna prica..trganje stranica....
...slusam Tosine pjesme i sjetim se njega
...pa se pitam zasto
Bog uzima one koje volimo,a nedaje nam nikakvu nadu da cemo
bez njih moci opstati
? E to mi nije jasno... Bog ima pravo na sve... ali
zasto uzima mlade zivote...zasto ranjava one koji nakon njih jednostavno
izgube nadu za bolji zivot..neznam,...to nije fer...
..to nije fer...
u utorak navecer se u mom selu ubio jedan 15-godišnjak...
kad sam to cula,ostala sam bez teksta....pocela sam plakat i zagledam se
u kriz..i piatam se zasto je Bog to dopustio...
ali naravno,neznam odgovor...
Sto je to bilo u glavi tako mlade osobe da je odlucio to napravit neznajuci
kakav ce spokoj.mir i tugu ostavit iza sebe...
i da ce svima biti jos gore..
iako uvijek od goreg ima gore,ipak mislim da je najgore i najteze
sahraniti svoje vlastito dijete..
mislim da je to najteza bol koju covijek dozivi kada se nadje u
takvoj situaciji...to je nepravda...
I ja sam izgubila mnogo dragih osoba i znam kako je to...
Kolko puta sam ja pomislila na samoubojstvo
,ali onda se
sjetim svojih najmilijih i ipak odustanem od tog pokusaja
...
mislim da za sve postoji rjesenje,a da je smrt najgore
rjesenje kada covijek ipak to odluci napraviti..
- 14:33 -
Komentari (12) - Isprintaj - #
