...:::U rAjU jE LjEpŠe,AlI u PaKlU jE eKiPa:::...

A sha cesh mora se!

ewo prvo u owom postu želim mojoj divnoj i krasnoj prijateljici ANDREI čestitati rođendan................pa ljube moja sve najbolje ti želim....volim te jako jako....................danas smo to lijepo proslavili,prvo smo se ubile od cuge....mislim nismo ali smo malo nazdravile...naravno pod satom.........................bilo mi je divno.............pa još jednom andrea želim ti sve sha si sama poželiš..........

danas sam shvatila da mi je prijateljstvo važnije od ičega u životu............da imam par frendica koje jako volim i koje mene jako vole...........baš sam razmišljala neki dan kako sam se u zadnjih tjedan dana nekako bezobrazno ponašala prema meni dvije osobe bez koje u životu ne bih mogla živjeti......stala sam i razmislila i shvatila da mi je previše stalo do njih i da sam pogriješila.............ali stvar je u tome sha je sve to na početku bila samo zajebancija...kao ja sam ih odjebavala......ali to je malo prešlo mjeru,i nije mi bilo svejedno..........neznam, da to danas nismo riješile,ja bih se osjećala jako tužno............bila sam baš bezobrazna,ewo priznajem,ma i vi sami recite da to nie bilo u redu....znam znam...........i njima je bilo žao radi toga,a i meni..............pa smo lijepo nas tri sjele u kafić i razgovarale o tome.......ja sam priznala da sam pogriješila,stvarno neznam sha mi je bilo,smatrala sam se to kao neku zajebanciju..ali ipak to je prešlo mjeru......rekle su mi da im ja jako puno značim u životu i da me ne žele izgubit. čak su mi i rekle da im njihovo međusobno prijateljstvo(mislim između njih dvije) i moje prijateljstvo sa njima najvažnije u životu,da sam im ja i svakoj od njih ona druga najvažnije prijateljice i da se to prijateljstvo nesmije raspast(malo čudna rečenica,ali nadam se da ste shvatili sha mislim reć)nači prvoj ja i ona druga,a drugoj ja i ona prva smo najvažnije u životu............nie sad potrebno navodit imena,stvarno nema smisla, bat ju get d point,ju nov vot aj min..... i da, tako što više neće ponovit......jer smo puno toga skupa prošle,ali smatram ih jednima svojim najboljim frendica.........onda smo se rasplakale.da,da opet sam plakala,rekle su mi da neznaju sha mi je bilo u zadnje vrijeme,da to nisam ja da to nisam ja.ona ines koju su one upoznale,ona koju su one zavoljele,ona bez koje one ne mogu živjeti...prošle smo puno toga skupa,od svakakvih sranja pa i do najsretnijih trenutaka našega života...........i znam i ja,a i one znaju da želimo da se to naše prijateljstvo nastavi,ta naša veza koju niti jedna osoba ne može uništiti........previše ih volim,neznam bila sam u posljedni tjedan dana jako tužna radi toga....jer sam znala.znala sam i vidjela da smo se nekako udaljile....više nie bilo kao prije da sam se prije škole nalazila sa jednom od njih da bih išla na kavu,da više nisam sjedila u klupi sa drugom i da se više nismo smijale zajedno ja njezinim glupostima i ona mojim...jer sjećam se tih nekih malih sitnih trenutaka koje su meni usrećile život,neznam kad smo ja i moja mala bježale iz kazališta da bi išle zapalit pljugu,da se više nisam sa mojom ljube zajebavala svaki dan u basu,da me više nie zvala,jer svaki sam trenutak iščekivala njezin poziv,samo da je čujem......više nisam pričala s njom kao sha smo nekad znale pričat,o svim mojim i njezinim problemima,kada bi me savjetovala,od naših malih dubokoumnih razgovora do svakakve zajebancije........jer sam znala da njima mogu reći bilo šta,da im vjerujem....sada sam shvatila,i više ako nešto ne želim da se ponovi jer nakon današnjeg razgovora,mislim znam da nakon tog razgovora one bi dale život za mene,baš kao i ja za njih,jer su mi to dokazale i pokazale na sve moguće načine.............baš kao šta sam pisala u prijašnjem postu da bih voljela znati dal imam i ja takvih osoba u životu koje me tako jako vole da bi sve učinile za mene,ma baš sve..................sada znam........i ne želim................ne želim da se ikad dogodi ovako nešto............jer ja njih ne želim izgubit.............nikada,jer neznam sha bi napravila,mislim da bi mi život bio u totalnom kaosu i u totalnom kurcu...........imam osjećaj da sam totalno izigrala njihovo povjerenje,i sad mi je žao radi toga.......................jako žao,jer znam da su mi vjerovale,mada nikad ne bih otkrila niti jednu njihovu tajnu............koliko god bile posvađane,jer znam kako je to kad netko oda tvoju tajnu,to sam zaključila na vlastitom iskustvu,bilo je to davno,ali ja sam to zapamtila,i to je nešto užasno........ali sada znam da me one jako vole........................i da nikad neću više btit takva prema njima..........sada znam...............nikad više...............jer ne želim............................
ne želim...............ne želim...................ih nikad,ali nikad izgubiti previše ih volim............i previše,previše u životu mi znače..................a i ja njima,ja to znam..................zato pazite jer ovako nešto se može i vama desit,i onda će trebati puno vremena da se sve to opet ispravi..kako bi moja psihologica rekla,naravno u školi,jer sam znale provodit vrijeme kod nje(nije sad bitno radi čega,ali recimo da sam znala tu i tamo braniti moju sekicu ivu,i moje frendice) ..............dobro kako bi ona rekla............"prijateljstvo je zlatna žica,kada se raspadne može se opet spojiti,ali na toj žici uvjek će čvor ostati"zato uvjek volite svoje prijatelje i niti jedan dečko ili cura to ne može uništiti,jer zaljubljenost je prolazna,a prijatelji ostaju zauvjek................ja to znam....i sretna sam sha imam takve prijatelje.........


pusa i pozz svima vama


by:vlasnica bloga