danas baš i neam inspiracije ali mi se baš malo filozofira..
pričam stalno s frendicama o nekim stvarima.. o ljubavi. dečkima, razočaranjima.. o nekim stvarima bi mogle pričat i filozofirati danima..bez ikakvog zaključka na kraju.. neke stvari nam ponekad ipak ostanu misterija..

pričale smo i o razočaranjima..imam frendicu koja se gotovo uvijek razočara... zagrije se za nekog dečka, luda je za njim..i kad ga dobije, nastane razočaranje..jer shvati da nije onakav kakvim ga je ona smatrala..

ja mislim da je to i jedan od glavnih problema..što idealiziramo osobu koja nam se sviđa..vidimo ju onakvom kakvom mi želimo, sudimo o njoj po našem prvom dojmu..ili se zagrijemo na temelju izgleda, neke privlačnosti... sve su to površne stvari.. i onda smo si sami krivi kad se razočaramo..jer ta osoba je uvijek bila onakva kakva je..nije se ona promijenila..samo naša sliku koju smo si sami stvorili jer osobu nismo upoznali..
ne kažem ja da vas ljudi ne mogu razočarati.. mogu.. ali u vecini slučajeva nisu ti ljudi krivi..vec mi što smo mislili da su drugačiji...

ja sam dosta svjesna svih tih stvari.. zato mi i treba dosta dugo da se zaljubim... jer uvijek radim neki zid.. želim prvo upoznat osobu.. vidjet kud sve to ide.. i jel je vrijedno truda... tek tada mogu maknut zid i dopustit si da se zaljubim.. u svemu tome previše razmišljam.. kod mene uvijek prvo odlučuje razum..a tek tada srce..




jedan dan bio me prosvijetlio horoskop...
inače ne vjerujem previše u te gluposti.. ali sam se zapitala i nakon slične teme s frendicama shvatila neke stvari..
uglavnom, između ostalog, pisalo je.. "ne budite rob vlastitih strahova"

i istina je.. priznajem da se bojim da se ne razočaram..bojim se bit povrijeđena..sve me to koči u nekim stvarima... čim mi se netko svidi..i kad vidim da bi se možda i mogla zaljubit, dižem "zid"...
i previše razmišljam o svemu...

ponekad vas to spasi od mnogih stvari.. ako je nešto samo zajebancija, zašto bi se ja zagrijala.. dal se zbog jedne, dvije noci isplati tugovati za nekim nekoliko mjeseci.. isplatili se patiti? ako se sve to može spriječiti, ja radije biram tu varijantu.. igram na sigurno...
ionako ako vidite da to vodi nečemu..zid se ruši i možete se prepustiti u potpunosti.. jer znate da se tada vrijedi zaljubiti..da necete biti povrijeđeni..i da cete bit sretni..

ali i to vas može sjebat.. jednom davno, nisam htjela tako bit povrijeđena.. dignula sam zid.. vodio me razum a ne srce.. vodio me ponos a ne osjećaji...
da skratim priču.. nakon natezanja.. ja sam ispala hladna i nezainteresirana (a bilo je daaleko od toga).. i nakon nekog vremena on je našao drugu..jer ga ja nisam htjela...
i na kraju sam ipak bila povrijeđena.. ali ne zbog njega, već zbog sebe.. najgore vam je kad žalite jer ste imali priliku a niste je iskoristili.. jer ste nešto željeli ali niste to znali pokazat.. ili ste se bojali pokazat.. najgora je spoznaja da ste sami krivi.. i da ste sami povrijedili i sebe i druge..
nema gore neko kad znate da ste nešto mogli, htjeli, željeli..da ste imali priliku kakvu ste željeli i niste je iskoristili.. ali jebiga... ponekad je teško priznat si neke stvari..
nije meni teško drugima rec i priznat neke stvari.. teško ih je priznat sam sebi...

zaključak svega ovoga.. neam pojma... nisam prava osoba da pričam o tim stvarima.. ja uglavnom zaribam sama sebe..

nije se dobro prebrzo i slijepo zaljubit..
mislim da na pocetku treba imat malu distancu.. treba osobi pokazat da vam se sviđa, onda vidjet hoce li ta osoba nešto poduzet i da li joj se uopce sviđate... ako da, uživajte i prepustite se svemu tome bez previše razmišljanja.. a ako ne.. e pa ako je bila distanca, necete bit povrijeđeni..takve stvari se zaborave brzo i lako.. svaki dan donosi druge osobe, situacije i prilike.. ono što nas ne ubije samo nas ojača.. svi porazi su samo jedna stepenica više prema pobjedi..sve nas to čini čvrščima i iskusnijima... sve je to dio odrastanja...

znam da se vecina ne slaže samnom.. znam da treba slušati srce..prepustit se nekim stvarima, ne razmišljat previše bla bla bla.. ali jebiga, ja sam takva.. kod mene prvo pali razum.. na pocetku uvijek imam distancu..neki zid..
ali to ne znači da pomaže.. i da srce ne zatitra :)).. jer neki stvari koliko god želimo spriječiti jednostavno ne možemo... a mislim da mi se to sad i događa :)))

a srce ionak prelazi preko svih prepreka, zar ne?

evo mene malo.. nije me bilo vec dugo.. skoro da sam zaboravila šifru i korisničko ime.. jednostavno nisam imala volje za ovaj blog..a ni inspiracije... nemam je ni sada ali neda mi se više gledat ovaj post ispod...
nauživala sam se ovih dana.. možda i previše.. ovaj fašnik je bio predobar, toliko smo se naviknuli na puno ljudi u gradu, prepune birceve, lude maske i osjećaj da možeš doc van kakav god želiš, da možeš radit šta poželiš..da možeš biti i ono što nisi..a da te nitko nece gledat čudno..ili ti bilo šta zamjerit...
brijem da ce se sad bit malo teže vratit u normalu... opet isti ljudi... al dobro dok je još dobro u gradu.. vec nam je neko vrijeme stvarno super vani.. onak kak jaaako dugo nije bilo..stvarno u smb-u nisi mogao nigdje izać van..a i ako je bilo šta, sve je to trajalo do nekih 2 sata.. sada smo vani do 5 ujutro... imamo vec i standardnu rutu al svejedno je zanimljivo..iako tocno znam gdje cu odprilike bit u određenom dijelu veceri...

a sad malo o onome, ne tako lijepom, i ne tako zabavnom..
kao prvo..pala sam vozački (vožnju) u petak... al šta sad..čula sam jucer da svi pravi vozači polože iz druge ;)) tak da se nadam da mi je ovo bio prvi i zadnji pad...

imala sam ispit u srijedu iz prava.. i to u 8 ujutro... a vecer prije (utorak) je bilo zatvorenje fašnika na koje sam ja jednostavno, morala ic.. pa makar se morala probudit u pola 6 ujutro i krenut u zg na ispit.. al nije mi žao.. išla sam spavat u 3 i probudila se za 2 i pol sata al nea veze... nije zatvorenje fašnika svaki dan...
ispit sam pala.. al nije to ni tako čudno.. meni je užasno čudno što je od preko 120 ljudi (pisali smo u 2 grupe jer nas je bilo previše za jednu dvoranu) prošlo sam 7 !!!! s tim da mislim da ih je od toga bilo 3 iz moje grupe a nas je bilo oko 100... pa sad da od 100 njih prođe samo 3.. ne znam.. ko je ovdje lud?!?!

sutra imam ispit iz inf tak da idem malo učit...

ima još dosta stvari o kojiima bi mogla pisat..ima stvarno puno novosti..al neam sad vremena i volje...
više od mene sutra nakon ispita...
pozzzz