*metro-poetry*

Jednom...
Jednom kad nestane njena osmijeha...
Kad nestanu riječi s njenih usana...
"Ti jedini me znaš u dušu" - šaptala bi tiho
Tiho... još tiše
Kad nestane njena pogleda...
I mirisa kose njene boje vlati suhe trave...
Kad nestane njena uzdaha
I poput svile meka dodira
Kad nestane svega njenog
I ostanem sam u noći
I tada ja znat ću ono što šaptala bi tiho
Tiho... Još tiše,
Tiho... Još tiše,
Tiho... Još tiše.