Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
Rastrzana izmedju tebe i svetla Biram svetlo Jer ono cime ti ljubav nazivas je moje nistavilo i propadanje… Da si hteo da proniknes u svetlo znao bi da si u sopstvenoj zamci ispraznosti… Da si smeo Cekao bi me…. Tvoj odlazak u nistavilo je blagoslov za moju dusu koja vecno stremi ka bozanskoj niti ljubavi… CRNA SENKA Ja sam tu prolazim probijam se kroz noc mrak na mom licu nada u ocima da cu te mozda naci... I proci cu a ti ces mozda prometiti da ispred tebe je crna senka... [Ja sam tu daleko u dubini tvojih nadanja uvek sa tobom da te sacuvam za sutra kada crna senka postanem ja zauvek u tvojim ocima.] POGLED Jedan snazan pogled i padam u ponor svetla zatecena snagom duse ostajem tvoja i sama. ZID U senci noci krijes svoje lice.... samo snazan dodir ruke bljesak jednog pogleda i zid oko srca koji rusi jedan osmeh. NOC Sama u tisini noci bacam delice izgubljenog tvoj glas lomi dosadu i budi umrlo srce. Ponovo postajem stvarnost i vidim iskru svetlosti koja daje mi nadu da istrajem u vremenu... Noc... u meni je moc da zarobim ljubav... Strast Strast da uhvatim liniju koja vodi daleko i odseca senku okova koja vuku me u ponor secanja zavisnosti praznih dusa izbledelih lica i zaspalih ruku...... mesecinom me okupaj maglom odeni obasjaj me pogledom poljupcem rastopi osmehom probudi razori mi dusu... srcem me dotakni ulij mi nadu vecno me zarobi.... MENI.... Jutro Kad jutro mi lice dotakne... kapima rosnim sa latice sedefne, kad zlatnu mi prasinu na dlanove spusti nezno... i vetrima jedrim bez traga je razveje. Kad snove bremenite sa uzglavlja rasprsi, kad zvonom blazenim zazvoni, kad andjele vecne uzbudi, kad uzdahne... Bljesak mi secanja u oku zaiskri neizbrisiv, vecan svemocan.... Na grudi ime ognjem kad utisne kad nebom zagrmi, u ponor me ispusti. Kad samog me ostavi, bestragom nestane... Setim se zaveta suzom istkanog. Na vecnost pomislim beskrajnu, lucidnu, i u njoj na lutanja zaludna..... dve malene duse besane. Pogled Poput keruva okamenjen stojim. Potpuno sludjen, pometen i sputan... Kao ratnik od borbe i rana iznemogao, magijom dva vlazna safira porobljen i osudjen... Za samo tren od huka vetrova glas joj stvaram... Sanjam more sedefa mesenicnom okupanog zudeci za dodirom.... U vrtloge bluda propadam, na nestasluke andjela palih pomislim. Okrecem glavu sluteci nadirucu gomilu zelja. "To je samo sekund jednog pogleda" pomislim. Zatim osmeh. To je sekund... Kao vecnost izvezena zlatnom zicom po mom bezvrednom zivotu... Budi mi dobra Budi mi dobra.... Osmehom lice ukrasi, utisaj tugu zagrli svetlost misli ugasi poleti, maglu u kosu upleti sanjaj.... Vedra mi budi... Zvezda kad padne zelju pozeli, zagrli mesec oslusni te note skladne, zaplesi svega se resi, nestani.... Budi mi jaka... U dlan me stavi zarobi kisu, vatru pokreni brda preplavi, lutaj andjele paklene sputaj, udahni.... Srecna mi budi.... U dugu se stopi nasmej se glasno, ruke rasiri brige potopi, zablistaj zvezdano nebo prelistaj, i tamu polomi nek vreme poludi, samo uvek.... Uvek dobra mi budi. Ne mogu reci kako je bilo. Kao san umorom slikan kada se stvoris niotkud.... Ne mogu reci sta te je krilo od mene tih snegova minulih, nedelja dosadnih. I nije uzalud sve sto sam znao o ljubavi, pohlepi, ljudima... Nije uzalud bubnjao taj suludi odjek u grudima kada ti misli poklope moje ime... A drsko sam krao minute i sate ne bih li kupio dodir, sakrio drhtaj. Znam da ne smem nikad. Shvatam da zelim zauvek. Cudne me misli prate. Pokrov od magije, pogled i jara u njemu. Ruka na bedru uzdah u jedru... stakleno more i beg u beskraj... |