fish!
fish!
square square
nedjelja, 02.01.2005. - 18:55
doček nove godine

a.k.a. nemoj slušat Branku!!

Da skratim: na putu do puba smo zalutali (koje iznenađenje) i prvo završili na "bratislavskom Jakuševcu", iliti smetlištu.
U "naš" pub je mogao doć bilo tko (osim ako su neki Talijani, Slovaci i ostali članovi naše grupe??), i to za 50-100 slovačkih kruna (od nekih sam čula 50, od drugih 100), znači 10-20 kuna, a ne 18eura kolko smo mi platili. Neki su ušli i besplatno, oko 2 ujutro. Striptiza nije bilo, vatromet (ako ga je bilo) sam propustila.
Na trgovima čujem da je bilo fenomenalno (jer je Slovačka, što nam je mila Branka zaboravila spomenut, slavila i 10 godina nezavisnosti, pa je sve bilo još bolje pripremljeno), uz bendove koji su svirali sve- reggae, ska, rock do slovačkih narodnih, a pozornica je bilo na svakom trgu. Ljudi ko u priči. U gomili nije bilo ni prehladno (doznala od pametnih ljudi koji nisu vjerovali miloj Branki).
Jelo koje smo dobili je bilo neko zelje u začinjenom saftu, sa tragovima kobase od neidentificiranog mesa. Posluživalo se van, u plastičnim tanjurima, uz najtanju šnitu kruha koju sam susrela, iz ogromnog lonca—prizor poput onih gdje beskućnici čekaju porciju graha i kobase u javnoj kuhinji..
Novu godinu sam dočekala kao najtužniji sob ikad, čak su mi se strgali rogovi na glavi (crveni, sobovski), i plakala sam kao kišna godina. (Konačno sam proplakala, haha) Suze sam izlučivala dobrih pola sata, u neograničenim količinama (valjda mi se zato manje piškilo), pa sam na kraju rasplakala i Zubalo. Bile smo pijane ko lopoči.. kao i ostatak ekipe. Pivo se točilo, grlo se močilo… dečke se barilo ;)
Zubalo se izvrsno sjetila da nađemo milu Branku i prve joj čestitamo Novu, jer je "njoj mama rekla da to donosi nesreću". Trudile smo se jako, ali ju, na našu pregolemu žalost, nismo našle.. God dammit! =)
U hotel smo se vratile taksijem oko valjda 6-7 ujutro..

Naš tradicionalni slovački ručak dana 1.1.2005. sastojao se od juhe-jedino jestivo, šnicla (valjda svinjetina-fujavo pripremljena) u razrijeđenom umaku od gljiva. Gljive se viđalo rijetko, ali dovoljno da ja, kao pravi gljivoljubac, zaključim kako su to gljive iz konzerve.. Jadno..Prilog- par krumpira, i žlica zelja, uz 3 komadića cikle. Desert je bila šnita rolade koja je predugo stajala na zraku pa se već zasušila, sa nabacanim jeftinim šlagom koji je mijenjao agregatna stanja i pretvorio se u tekućinu nakon par minuta stajanja. Možda bi nakon par sati i ispario ili se pretvorilo u nešto zanimljivije-npr. kravu (nikad se ne zna..) Piće nije bilo uključeno u cijenu.
Po cjeniku koji smo Zubalo i ja proučavale, to sve stvarno i dođe 10 eura. Valjda je to najskuplji restoran u gradu. Brat se, pametan , najeo u nekom drugom (koji kao, ne bi trebao biti otvoren, jel, mila Branko?) za duplo manje para.

Iz principa sam ukrala čašu iz restorana (inače na kradem..) =) (Jesam li vas već pozvala na izložbu posuđenih čaša i ostalih sitnica iz Praga?) =)



LoSoSs vOLi kOMenTaRe (2) - TinTa nA PapIRu - O_o


<< Arhiva >>