I zasjalo je i sjaji cijelo popodne pa čak i sada kad je odavno pala noć.
Pet Zagorki v kleti mlađih i malo manje mlađih je pilo tko vino tko vodu, ali zafrkancije u beskraj. Sv. Rok se iz Slovenije silom prilika doselio k Sv. Štefanu, zakaj je N na grobu moje bake, djeda i ujaka (n kao naši su) i kak je Tereza imala lepši nos nek kaj ga Glumičić može napraviti, ali ga je slupala kad si je malo popila tj. ostala je bez komadića tog krasnog nosa.

Pili su naši stari, a pile smo i mi danas. I veselile se. Jedna drugoj udahnule malo pozitivne energije, jedna drugoj tepale kak imamo krasne frizure, nemamo bore (neke su istina u trećoj životnoj dobi) i gledale prekrasne zagorske brege. Ogovarale one koje služe Sv. Mirku tj. koja je to točno Zagorka bila v tom krevetu gdje se ne smije kao biti...a i one kojima je nedavno nekaj odgriženo pri Sv. Lovri.
Mnogo smijeha, razgovora o kozmetici, dijetama, vinogradima, jagodama, rojžicama, koja je s kolkim trbuhom išla pred 50 godina pred oltar. A sad kao ima primjedbe na takve mladenke.

Nekad davno kad su dečki hteli nekoj ofirati došli su joj popevati, a pravomu se otprl prozor ili otključala vrata.

Sve se noćas nadam jednoj serenadi....

Kak su mame morale zauzdavati kćeri, a bake spašavale unuke, zelenom šosu i zelenoj košulji u Holiday in-u....ah davno to bješe.

A možda već sutra....ili sigurno prekosutra.....samo da nađem taj zeleni šos

Vaša Loptica