Slušam emo, sjedim polugol pred monitorom i pitam se zašto...
Zašto ljudi osuđuju nekog zbog njegovog stila?...
Zašto kad neko kaže „punk“ svi misle na HC punk, poderane i neoprane likove sa irokezama kako pogaju i uništavaju sve što im smeta?
Zašto black metalci mrze pankere, pankeri mrze gothere, gotheri emovce, emovci sami sebe?
Zašto, kad smo svi ajmo reć „alternativci“?
Većina nas ima sličan način života, odvajamo se od „normalnih“ ljudi, svaki dan nas vrijeđaju, a zašto se onda svađamo međusobno?
Jedna black metal pjesma traje 7 minuta, emo pjesma 4 minute, i zato se moramo svađat?
Ja stavljam crnu olovku oko očiju, ti imaš corpse paint, jel se i zato svađamo?
A kad se okrenemo, obojici nam se smiju jer nije „normalno“ da se dečki šminkaju.
Da prođe cura sa zlatnim sisama, ne bi joj se smijali, makar to nije „normalno“, neg bi svi samo blejali i slinili... zašto?
I niko ne može reć da je to u ljudskoj prirodi jer tako nešto kao „ljudska priroda“ važi samo za stvari kao potreba za jelom, pićem, osjećajima...
Ne, to je u ljudskom umu, to svaki dan slušaju od drugih, od svoje kulture, žele ispast face pred društvom, curama...
Idem ja onda se potuć s klincem od 11 godina, možda ispadnem faca?
Ma ne, on nije izazov nikakav, samo ću mu se rugat kak je mali, manje je naučio od mene, nezreo, jumfer je još, itd. tako ću ispast faca pred društvom sigurno! A tek cure, ajoj, ma svi će se onda komadi ljepit na mene! A i još će mi to pružit osobno zadovoljstvo, pa mislim, spustit ću samouvjerenje jadnog klinca koji nije ni kriv ni dužan, to je tak zakon, kak to ne bi nekom pružalo zadovljstvo?
Mene su „kurili“ stalno prije, kak slušam „one koji se deru“, štujem sotonu, drogiram se, slab sam (makar se niko nije nikad tuko sa mnom prije), pičkica, itd. Ok, to mene nije diralo tolko i sam se nisam obaziro na takve maloumne idiote, al neke je to stvarno pogodilo... Još uvijek me neki zaostali ljudi kure jer stavljam crnu olovku oko očiju, oblačim se u crno, poderano, obožavam japanski stil oblačenja i frizura, itd. al se potpuno ne obazirem, ko da neka dosadna muha zuji oko mene...
Ugl. Malo sam razdužio tekst, a nisam imo pojma o čem bi piso u početku...
I znam da je ova tema već debelo „isfurana“ al pokušajte se osvrnut oko sebe i pogledat što ljudi rade i NE bit ko oni, zaostali i kurit ljude što su drugačiji od drugih...
~Keep the faith!~