OK, ovo mi je bio najgori tjedan (što se tiče fizičke boli) do sada. Uz moj dogovoreni sastanak zubaru (do kojeg nisam ošo jer mi se neš drugo dogodilo) na kojem bi guto dušu, malo sam se... ozlijedio. =)
Naime, nisam imo bona (do danas ujutro) pa sam jedva čeko plaću stare.
I tak, ja došo juče doma iz škole i pitam jel došla plaća, a ona kaže da nije išla do bankomata, pa ak mi se da da odem. Inače ne bi išo, al mi je bon trebo hitno () pa sam uzo friško "popravljeni" bicikl i ošo do Name do bankomata. Naravno, plaća nije stigla, pa sam kreno doma. Došo ja na 20 metara od stana i zvoni meni mobitel. Ja kopam po džepu i primjetim kak mi governal vuče prema lijevo, al budala mislim kak mogu sa lijevom rukom održavat da ne padnem... KURAC
Ja izvadio mob i drosno sa bicikla. Usto se, nabio mobitel u pod i reko "a jebemu, jesam se baš moro razbit???". Što je najbolje, to je smiješno ispalo jer sam bio zbunjen jer nisam pao već 6,7 godina sa bicikla.
Ugl. uzo ja bicikl, sjeo na njega, dofuro se zadnjih 20 m i ušo u kuću. Tek sam onda skužio da me sve boli
I tak, alkoholom po rani na kuku, i na laktu, pa ponovno, pa tuširanje, pa ponvno, pa mučenje, pa me peklo, smeta, nemogu spavat, itd. Ujutro se probudim i sav sretan si mislim kak mi je zacijelilo... Je kurac, to još više prokrvarilo. Niš, promijenio ja gaze, JOŠ alkoholiziro (jebote ovo bolje neg da sam pio ) i sjetio se zubara.
A-a, nema šanse, ne idem ja nikud. ^^
Još mi je i trebalo 15 minuta do busnog kolodvora (a inače mi treba 5 min) jer šepam ko da sam retard.
A što je najbolje, puno puta sam se razbio, i imam dosta jake kosti, sk8am, učim fore na biciklu, a razbijem se jer sam vozio ravno. ^^
A jebga, događa se... ^^ Ugl. sve me jebeno boli, jedva ovo pišem, tak da... AAAAAA
I sve to završava sa nečim večerašnjim što mi je diglo raspoloženje malo.
Ajte ljudi užifajte!
Ja ću, valjda, ak uspijem zaspat od ovih prokletih gaza i sranja po meni.
Sutra imam "samo" 8 sati... pa doma, spremit se, i u grad...
~Keep the faith!~