Ma šta je ovo? Koji si ti? Čuješ li me?-dere se baba
-Baba, pusti čovika.On je gluhonijem. Ako oš daj mu štogod para za to, a ako neš on će uzet privjesak i otić!-objasnin ja babi
-Ma čiji je ovo?? Nisu ga moje oči nikad vidile?-zagleda ga baba
Pa biće i nije odavde-reče sestra
-A je li? Šta je doša ode, bit gluhonijem??-žesti se baba
Uzela baba privjesak ma pare ne meće na stol. Momak se vraća,gleda, traži privjesak ili pare i klimne glavon prema babi. Baba odklimne.Mi se digli za poć doma kad momak babu poteže za rukav. „Ne kreći me!!“-govori baba-Takneš li me još jedanput prikrpiću ti pleščetinu za uvo daš odma pročut!“.Momak je babu prova odgurnit između katriga da mu ne utekne. No babu ni olujna bura na trećemu mostu ne pomakne dok odmara o šćapu a kamoli će je pomaknit živo biće..
TRASSSS!-zvizne ga baba. Gospođe iz općine su vikale.“Zaboga, udariti jadnoga čovjeka samo zato jer je gluhonijem, kako vas nije sramota!?“ Žene s pijace su govorile“ Tako mu i triba!“ Onda su se svi natiskali da vide šta će bit. Meni je gospođa iz općine smečila boršon glavu. Žena s pijace je dislocirala sestri bubrig boršon na točkiće..Sestra i ja smo zaključili da nema veze jel u pitanju gospođa ili žena, svakoj borša piza više negoli ima u novčaniku.
Baba je momka ufatila za vrat i rekla.“Kad neš na lipe sad ćeš pjunit sve privjeske! Malo mi je šta me država pravi budalon...nego će još i pojedinac..“ I zaškrguće dentjeron.
„Isprid mene si kupijo škatulu cigareta, na moje uši san te čula..i još gledan te privjeske i mislin se koliko to ključa imaš kad ti toliko privjesaka triba kad ..nu!
Narod je poviriva priko babina ramena. Neki su vikali da ga se izdegeneči. Momak je vidijo da je đava odnijo šalu pa je promuca.“ Izvinite, ja sam iz Bosne,ovdje sam sam, nemam ni majke ni oca...“ TRESSSSS!!-prikrpi mu baba još jednu za uvo:“ Nemaš ,a ? Je li nemaš? A di su oni,biće na plaži??Govori!“
-N-nisu, u Bosni su, izvinite! I ja sutra odlazim!
Nisi sutra, nego večeras!-viče mu baba na uvo. –„Sad ću te molat ma oću da te vidin na onomen busu u 11ipo za Bosnu. Jesi me razumijo?“
-D-d dobro-promuca momak
-Doću te ispratit!-govori baba.-A sad se kupi!
Mladić je bržebolje uteka da se stigne spremit za na bus.
Uto se baba zadere za njin.“Čekaj!Stani!“
Momak je u mistu sta. Baba ga pita;“Jesi išta proda?“ Momak vrti glavon da nije.
Baba se maši za takujin i tura mu 200kuna u đep.
„A evo ti baren za kartu i sok“
Unda smi mi ošli. Mi smo puten gledali babu priko oka. Ona je nama rekla:“Ni riči!“
Isto ka da bi mi i govorili bez da nas se nešto pita.
Kad smo mi došli doma, uzela san ja ćaćine ključe od auta. Privjesak san metila babi na stol.
Čekala san ja da vidin oće li baba dat kuna ili ću ja vratit ćaći privjesak.
Baba je kazala:“ Bravo, ćerce moja,bravo! Kako li se ti svemu domisliš...babino dite!Ma sad ću te isto trisnit. Prvo,.. (TRESSS!!) zato jer si pametna i znaš se snać na tuđoj nevoji, a drugo,.. (TRESSS!) zato jer si glupa i nisi vidila da ovo nije privjesak nego otvarač za boce!“