petak, 23.06.2006.
Još jedan kilometarski post
Nagovorile su me frendice da odemo pješke do izvora Toplice. Tamo je imače jako lijepo. Ima hlada, čiste vode, roštilj, igralište.... Ma sve ono. I tako se uputimo ja, Andrea, Lucija i Tonka (tj. Šnjara) na put. Još nam je Željo poželio da se vratimo čitave, ja sam samo pomislila:"Hvala, dobri čovječe", sam što to od mene naglas neće čut. Mislim da smo neka dva sata hodale po vručini i prašini, a na pol puta je Šnjari dopizdilo i stopirala je. Samo što nitko od onih dobrih ljudi koje smo nakon nekoliko sati sreli na Toplici nije stao i poveo četiri zgodne djevojke kojima su izgorila cijela leđa i sad ih mažu aloom i gelovima!!!...
Poslje je i došlo pola Špice na roštilj povodom mature.
Uglavnom, kad smo stigli nagovorila sam Matka da dođe sa Zecom i donesu gitaru (inače Evu. Čula sam da je šrot, al da je baš takav...). Još su malo fulali put, al sam im zaboravila reč da kupe kartu. Ma ustvari nisam se htjela ponavljat, kad sam to provalila nakon što su prošli. Uglavnom, malo smo tamo cugali, ja čistu izvorsku vodu, cure pivo a Zec neki vočni sokić. Baš mi ga je bilo žao vidjet kak sa žudnjom gleda onu dvolitrenu bocu pive. Matko je malo sviro na Evi, kolko god je to bilo moguće. Cannibal Corpse, Death i neku svoju stvar.
Onda smo se vratili u naš divni gradić Daruvar, popila sam još malo vode u Špici s Matkom, onda smo otišli vidjet izložbu u sjenici, pa smo se tamo doslovce dosađivali s društvom koje je tamo bilo. Ma i Senka je non stop spuštala, valjda zato što se posvađala sa sestrom. Poslje je došo i Byzzo, pa sam mu malo prošetala cucka, koji usput izgleda ko hrpa crnih dlaka s nabilenom njuškom i ogromnim očima. Al je baš sladak, osim što ima pedersko ime koje glasi Peni. Ak sam dobro skužila. Byzzu nikad ne razumijem kad govori.
Ajde bar nisam ljenčarila, a i skužila sam da se ovih dana bavim samo rekreativnim aktivnostima. A i odlučila sam malo više koristit svoj bicikl, ipak mi ga nisu starci bez veze kupili. Samo kad nabavim novu gumu.
U biti ajd pozdrav. Mene već više boli ruka od ovih kilometarskih postova. Bolje da dangubim, valjd bih uštedjela na riječima.
