...Nije ovo uspavanka...
Jednom kad tvoji svatovi dođu
Jednom kad tvoji svatovi dođu,
samo te jedno molim ja:
ne daj da mojom ulicom prođu
i nemoj da čujem kad kažeš ''da''.
Neka me ne pita nitko toga dana
zašto sam i ja obukla haljinu bijelu
i zašto tu stoji opeglana
košulja tvoja na tvom odijelu?
Čak ću za goste postavit stol
i cvijeće i vino na sredinu.
I sjest ćemo sami, ja i bol,
i plesati na tišinu.
A ako iz daljine vašu pjesmu čujem
možda sve razbijem u tom trenu
da ne čuje nitko kako psujem
i proklinjem jednu uspomenu.
A ona kad buket baci iza sebe
potrčat ću da ga uhvatim.
Pa možda jednom i zaboravim tebe
i budem iduća što će se udati.
Jedna prevara
Možda to nisi primjetio,
ali ja imam srce u grudima.
I prekasno si se sjetio
glumiti sreću pred ljudima.
I možda bi trebao da znaš,
moj život nisu Lego kockice,
da ih rušiš, pa sastavljaš,
baš kao da igraš se.
Ako dosada nisi shvatio
koliko sam ljubavi pružila
i molila da bi se vratio,
a znam da sam više zaslužila
kasno je sad za rastanke,
za neke prave, posljednje riječi.
Idi, jer odavno nema me
u toj našoj priči o sreći.
Možda će neka druga znati
biti bolja nego ja.
Možda će ona to snovima zvati,
al' ja to zovem iluzija.
Nisu boljele tvoje prevare sve,
samo jedna me prevara boli tek:
ne ona da voliš me,
već da me voliš zauvijek.
