utorak, 24.04.2007.
mrak
Davno je zašlo sunce
nad ovim gradom prokletim...
Samo još ja i moje srce
cvilimo za tvojim očima nevjernim,
i pišemo ti pisma u mislima
s nadom da ćeš ih shvatiti.
Al' ti si lađa bez kormila
nećeš se nikad mi vratiti.
Pa odvojim ruku od ruke,
i prekinem tu suludu molitvu,
jer na usnama su preteške muke
da bi mogle lako s duše da se saperu.
I bacim sve svoje snove
k'o perje u zrak,
i umiru, umiru nade nove
i ostaje samo mi mrak...
- 08:13 -
Komentari (11) - Isprintaj - #
