Ostatke ljeta još osjećam.....

Jednog predvečerja sam sa sistericom šetale po stazici blizu obale mora. Ugledale smo Lunu kako tugaljivo šeće sama, odjevena u odjeću u kojoj je uvijek igrala nogomet s Gagonom, Fedkom, Gagonovom sestričnom i još nekim dečkima. Pa kaj je ovo? Kaj ne bi ona trebala u ovo doba igrati nogomet? Bila je dobra prilika da priđemo Luni.
"Bok. Kaj ne igraš nogač?" pitale smo ju.
"Ne!" odvrati ona tužno. "Ne pitajte me zakaj. Posvađala sam se s Gagonom."
Ja i sisterica smo u sebi možda i bile sretne zbog toga, zato jer se Luna napokon naučila tko je bahat i glup.
"Tek sam sad shvatila koliko su on i Fedko glupi" odvrati ona iskreno, dok smo šetali po stazici. Naišli su Sumed i Botkec, te su se, naravno, prikeljili na nas. Pošli smo u kafić. Sjeli smo za stol. Ja i sisterica nismo ništa pile, ali tamo su neki starci slavili ročkas pa su nas nutkali tortom. Malo smo požderali te torte. Luna je upravo opisivala svoju situaciju s Gagonom.
"Prvo bih ga svezala za stolac. Onda bih mu pljusnula 20 šamarčina. Onda bih ga još 10 puta puknula šakom u glavu. A onda bih mu počupala svu kosu. Ali šteta što se ošišao pa ga nemam za ŠTO počupati. Onda bih uzela pincetu i cijelog ga počupala." Završila je svoj monolog dišući glasno od bijesa.
Opa! Ona je poput onih osvetoljubivih babetina iz sapunica! Bogme se moramo čuvati ako se ikad posvađamo s njom.