već dugo nisam linearna, upravo suprotno
ono što sam smatrala povremenim promjenama raspoloženja i ostacima puberteta (koji je sad već bio prije milijardu godina), sad je zapravo jedino stanje koje poznam
i mogu reći da su promjene poprilično nagle, što me iscrpljuje

dobro se ja još i držim - malo utjehe

polako učim prioritete. sebe najbolje poznajem i ne želim se više mrziti. sve ostalo neka čeka, ako treba i crknut ću prije nego ikada više pristanem postati ispušni ventil neke budale.