Lily`s world of desire

Sišla sam dole.Moji prijatelji su veselo čavrljali sa mojim roditeljima.čula sam Siriusov glas:
«...i onda smo Lily i ja morali odrađivati kaznu!Možete li vjerovati?»
Svi su se smijali,čak i tata.Dugo ga nisam vidjela ovako opuštenog.Sirius je svojim ležernim šarmantnim ponašanjem uspio postići da se svi opuste nakon onoga sa Petunijom.
«Ne vjerujte mu,šta god kaže,nije istina,zbog njega smo završili u kazni.»
«O,Lily...već si spremna?Mislili smo da ćemo osijediti,a evo i brada mi je već krenula.»
Okrenula sam očima.
«Jamese,kladim se da su tebe čekali bar dva puta duže.Tvoje ogledalo sigurno dobija šokove gledajući te svaki dan.»
Nasmijali su se.Remus je progovorio.
«Uuu...ovo je boljelo.Ajmo ljudi,naravno,uz Vaše dopuštenje gospođo Elena.»
«Idite djeco,zabavite se.I pamet u glavu.»
«Hvala,ti mama.Volim te.»

***
«E sada da ja vama nešto kažem.»
Zastali su.Baš je fin osjećaj da te ljudi slušaju.Pahuljice su padale kao mali blistavi dragulji.
«Ako mislite da možete samo tako upasti svaki put kad poželite u moju kuću bez da me obavijestite,i donijeti mi karte za koncert moje omiljene grupe,pa onda samo mogu da vam kažem...»
Gledali su zbunjeno u mene.
«...mogu samo da vam kažem da ste najbolji prijatelji koji postoje!Ne znam šta bih ja bez vas!»
Sirius se prvi snašao.
«Ljudi,ja ne znam šta ćemo mi sa našom Lily.Ona je tako...»
«Nepredvidljiva.» Završio je James.
«Šta bih ja bez vas?»
«Pa Lils,mislim da bi ti život bio mnogo lakši.Bar ne bi morala da nas stalno kažnjavaš!»
«Ljudi...volim vas.»

Bukvalno su se bacili na mene,i sljedeći trenutak sam se našla u mnogorukom zagrljaju.

«Ljudi..kh...ugušit ćete me.»

Svi su me najednom pustili,pa sam se poskliznula i pala.Osjetila sam nečije ruke oko svog struka,i snažan trzaj,i našla sam se u Jamesovom zagrljaju.Njegove tople oči su me gledale,i uplašila sam se...da će vidjeti sve što želim sakriti.Osjetila sam nešto u stomaku,mučninu...Mogla bih tako ostati gledati u njega godinama...da me nije prenuo Christinin glas.

«Uuu...nabavite si sobu.»
Sabrala sam se.
«James,pusti me.Odmah!Ne treba mi ničija pomoć,a ponajmanje tvoja.Christine,ne budali.Ja nikad ne bih mogla biti s njim.Sasvim mu je dovoljan njegov ego,ne treba mu niko drugi.»
«Pa Lily,ja makar imam nešto.Moj ego je uvijek tu za mene.A tko će tebe tako namćorastu?»
«James,ti si glupan.Naravno da ti je dovoljan tvoj ego,ništa drugo nisam ni očekivala.Jedino tvoj ego podnosi tvoju uobraženost,arogantnost i glupost!»
«Oh,sada sam ja glup?Nisam ti bio glup onda kad sam bio u tvojoj spava...»
«To nema nikakve veze!TAda sam bila povrijeđena i trebala mi je...Ma zašto ja uopće pričam sa tobom?To nema nikakve veze!» Zaurlala sam.
«Da...nikakve veze...baš.»
«Jamese,ti si jedan bezosjećajni kreten!Kako možeš biti takav gad?Pa...»
U tom trenutku moju tiradu je nešto prekinulo.Siriusova sova je doletjela,držeći u kljunu skerletno-crvanu omotnicu.Svi smo zbunjeno pogledali Siriusa,a on je samo slegnuo ramenima.U tom trenutku omotnica se otvorila.

«PA,NAJDRAŽI MOJ BRATE,KAKO SE SAMO USUĐUJEŠ DA ODEŠ OD KUĆE VEČERAS,KAD NAM DOLAZE TETKA I TETAK SA NAŠIM PROKLETIM ROĐAKAMA ISABELL I NARCISSOM I DA OSTAVIŠ MENE NA MILOST I NEMILOST NAŠOJ DRAGOJ MAJČICI?DUGUJEŠ MI,BRATE...MNOGO MI DUGUJEŠ!A SADA SE LIJEPO PROVEDI!VOLIM TE!MIA!»

I onda ga je to ludo pismo poljubilo u obraz.Stajala sam ne shvaćajući šta se događa,a ni ostali nisu ništa više razumjeli,sem možda Jamesa,koji je ležerno stajao i čekao da se mi ostali odmrznemo iz stanja u kojem smo bili.Tada sam ja nešto shvatila.

«Siriuse,ti...imaš sestru?»
Pogledao me kao da sam maloumna.
«Da Lily,imam sestru blizanku.Zar nisi znala?»
«Ne...je li ona u Gryffindoru?»
«Da...to je Mia Black.Ona je u spavaonici do tvoje.»
«Ah...Mia.Nisam znala da je ona tvoja sestra.I...otkud ti znaš gdje je moja spavaonica?»

U tom trenutku Christine se poskliznula,i skoro pala na ulicu.Ali,bila je crvena u licu.Hmm...

«Hajdemo ljudi,ili ćemo se smrznuti.»

Hodali smo tako do Wembley Arene,gdje je bilo,pa,mnooooogo ljudi.Uglavnom žena.I cura.Koje su užurbano hodale okolo,kao u bunilu.
Zašto do vraga se tako ponašaju???
A onda sam shvatila.
Za manje od sat vremena ...
VIDJET ĆEMO BEATLESE!!!

«Lily...zašto se treseš?»
«Da-li-vi-shvatate-šta-će-se-upravo-dogoditi?Mi-svi-ćemo-za-manje-od-pola-sata-vidjeti-Beatlese!Kužite?!Kužite li to,moroni jedni?» -Dodala sam jer su me blijedo gledali,a onda se James javio,dovoljno glasno da ga svi čuju.
«Sad je tek potpuno pukla.»
«Nisam...nisam pukla,kako si se udostojio da primjetiš,nego mi je jednostavno upravo došlo u glavu da idemo vidjeti BEATLESE!!!»
«Lily,dušo,upravo to ti mi govorimo otkako smo došli po tebe.» Odgovorio mi je Sirius tonom kakvim bi neko razgovara sa retardiranim djetetom.
«Da,Lily,idemo vidjeti Beatlese.Hajde,treba da uđemo.»
Nakon male(dobro,ogromne) gužve na ulazu (neke ženske osobe su zakrčile put urlajući,a nisu imale karte),uspjeli smo proći kraj zaštitara.
Banuli smo u ogromnu dvoranu.
Instrumenti su bili postavljeni na bini,i sve je bilo obasjano blještavim svjetlom.
Remus me povukao za sobom.
«Hajde Lily,stani tu ispred da vidiš bolje.»
Nasmiješila sam mu se,i učinilo mi se da je Jamesovo lice u tom trenutku nekako otvrdlo.
Ali onda su se svjetla ugasila.

O moj Bože...počinje!

**********
P.S.
http://haley-forever23.blogspot.com
želim mnogo komentara!!!

Probudila sam se rano.U zoru.Izlazak sunca je bio pomračen snijegom i maglom koja se u spiralama dizala iznad hladnog Londona.

Badnjak je.

Sutra je Božić.A ništa se ne dešava.Mama i tata još uvijek spavaju,čujem tatino hrkanje u drugoj sobi.Tiho je,mirno.Ništa se ne čuje.

Tap-tap-tap.

Polako sam ustala sa kreveta.Gramofon je nepomično stojao,kao prikaza u vremenu,dok ga je jedna slabašna sunčeva zraka obasjavala.Izašla sam iz sobe,pokušavajući da se što manje krećem.Međutim,to mi nije uspjelo.Šeprtlja kakva već jesam,spotaknula sam se na zadnjem stepeniku,poskliznula se i pala.Tipično.Kroz glavu su mi prošle Siriusove riječi.

«Eh Lily,ljudi hodaju po Mjesecu,a ti ne možeš po Zemlji.»

Polako sam ustala i krenula do kuhinje.Pred očima su mi iskrsavale slike nasmijanih lica mojih prijatelja.

Sirius...Remus...Regina...Christine...James...pa i Peter...
Šta bih dala da ste sada ovdije...

Otvorila sam frižider da uzmem mlijeko,kada sam začula glas iza sebe.

«Dobro jutro...sestrice.»
Petunija.
«Oh...Dobro jutro.Nisam znala da si budna.»
«Da...E,pa sad smo obje budne.Zar princezici nije dobro ovdije,možda ne može bez svog...dvorca?»
«Ne...lijepo mi je ovdije.Bilo bi još ljepše kada bi ti bila malo ljubaznija.»
«Oo...a zašto bih?To nije potrebno.Ionako se viđamo samo na dva mjeseca godišnje.Ostalo vrijeme ti provodiš sa onim tvojim...nakazama u onoj ško...»
«Ne-vrijeđaj-moje-prijatelje.» Procijedila sam kroz zube.
«Oho-ho,znači bebici se to ne sviđa?Misliš da si superiornija od mene,samo zato što imaš taj...defekt?E pa nisi,nikada nećeš biti poput mene.»
«Petunija...ja ne želim biti poput tebe.Ne znam zašto si tako ogorčena.Ja ti nikada nisam ništa loše učinila,pobogu,sestre smo!»
«Ne,mi nismo sestre.Ja sam normalna,a ti...»
«Ako normalno znači prihvatanje ljudi onakvih kakvi jesu,sa svim njihovim manama,vrlinama i...posebnostima koje nisu mane nego dar...onda mi se čini da je situacija malo drugačija nego onakva kakvom je ti predstavljaš.»
Okrenula se i otišla.Ostala sam sama sjediti u kuhinji.

***
«Pa djeco,šta ćete danas raditi?Imate li nekih planova?» Upitala je mama za doručkom koji sam joj pomogla spremiti.
Petunija se javila.
«Idem sa prijateljima večeras negdje.Sutra ću vjerovatno biti kod kuće.»
«Tako i treba.A ti Lily,imaš li ti neke planove?»
«Ne znam tata.Možda Regina dođe do mene,ili tako nešto.»
«Mama i ja večeras idemo kod nekih prijatelja na večeru.Ostavićemo ti ključ,pa ako budeš htjela da izađeš sa Reginom,ostavi ključ u drugu saksiju s lijeva.»
«Uuu...najs» Nasmijala sam se maminoj ideji.Poslije doručka sam se dosađivala.Poslije ručka sam se dosađivala,pa sam malo pomogla maminu sređivanju kuće.Bilo je to pravo osvježenje,jer u Hogwartsu ništa ne moramo sami da radimo,većinu urade kućni vilenjaci.A onda,dok smo sjedili u dnevnoj sobi i gledali Božićnu priču po dvijehiljaditi put,zvono na vratima je zazvonilo.Svi smo se trgli.
«Očekujete li nekog?» Upitala sam.
Petunija je strčala niz stepenice.
«Možda je Vernon.» Okrenula sam očima.
Zvono je još jednom zazvonilo,i mama je otišla da otvori.Nakon otprilike trideset sekundi čula sam poznat,duboki glas na vratima,koji je govorio:
«...Da,gospođo Evans,zbilja mi je drago što sam vas upoznao.» a zatim se jedan lepršavi ženski glas ubacio:
«Lily nam je mnogo pričala o vama,a vidjeli smo samo vašu sliku,jer je ona drži u spavaonici.Zbilja ste ljepši nego na slici.Sad vidimo na koga Lily ima tako lijepe oči.»
Skočila sam sa kauča,jer nisam mogla da vjerujem.

Ovo nije istina.

«Pa hvala vam djeco.Uđite,hajde,slobodno uđite.»
Odjednom,dnevni boravak se napunio,i to ni manje ni više nego mojim prijateljima.Nisam više mogla da izdržim,pa sam se samo zavrištala.

«Regina?Christine?James?Sirius?Remuse!Otkud vi ovdije?» Bacila sam mu se u zagrljaj.
«Pa,znali smo da ćeš biti sama i da ćeš se povući u sebe,pa smo te odlučili iznenaditi.»
Izgrlila sam ih sve redom,jer mi je bilo tako drago što ih vidim.Mama i tata su zbunjeno stojali,a ja sam shvatila da ih nisam predstavila.
«Mama,tata...Ovo su moji prijatelji.»
Mama ih je sve redom izgrlila i izljubila,a ja sam samo stajala tamo i smiješila se.Nisam mogla vjerovati da su mi se želje ostvarile.

Oni su zbilja tu...

Sjela sam na fotelju,a oni su se nagurali u fotelju.Mama je donijela čaj i keksiće i baš nam je bilo fino,a onda...

«Mama,tata,ja odoh.»
Bila je to Petunija.Pogledala sam ju,ali ona je uporno izbjegavala moj pogled.Mama ju je zabrinuto pogledala.
«Zar nećeš upoznati Lilyne prijatelje?»
«Lilyne...ne,hvala,ne bih.Odoh sa Vernonom.Ćao,mama,ćao tata.»
Sledila sam se.Osjećala sam poglede svojih prijatelja na sebi,i znala sam da su zabrinuti,ali nisam se mogla natjerati da podignem pogled.
Srećom,James je jednom u životu bio dovoljno pametan pa je skrenuo temu.
«E Lily,kao što smo ti već rekli,imamo jedno malo iznenađenje za tebe.Budući da večeras nemaš ništa u planu,i budući da ne želiš da se dosađuješ kod kuće,i budući da smo mi ovakvi divni prijatelji kakvi jesmo,odlučili smo da te odvedemo...na koncert Beatlesa večeras!»
«Molim?Beatlesi...večeras???Ja...na njihovom koncertu...O MOJ BOŽEE!!!»
Oni su se samo blentavo smiješili dok sam ja pokušavala da provarim činjenicu da oni mene vode na koncert BEATLESA!I to večeras!Čekaj malo...
«Jel vi to mene zezate?»
«Ne.»
«Aha...Odakle vam karte?»
«Nabavili.» To je bilo popraćeno tihim smijuljenjem.
«Aha...jel imate dovoljno karti?»
«Da,ustvari imamo jednu viška jer Peter nije mogao da ide.Roditelji ga nisu pustili.»
«Aha...Mama,mogu li da idem?»
«Kad počinje koncert,djeco?»
Christine je odgovorila.
«Koncert počinje u 9 sati,a ne znamo kada se završava,jer to su ipak Beatlesi.»
Mama je upitno pogledala u tatu,a on je samo kimnuo glavom.
«U redu.Možete ići.Sada je pola osam,pa bi se ti Lily mogla ići obući,a vi ju pričekajte ovdije.»
Zagrlila sam mamu i tatu.
«Hvala.Stvarno ste najbolji roditelji koji postoje.Hvala.»

Penjala sam se uz stepenice do svoje sobe.Dok sam stajala pred ogledalom,činilo mi se da su i posteri na zidu svjesni onoga što ja osjećam.Kao da se John smiješio nekako šire.Uzela sam ljubičastu majicu.

Idem na koncert Beatlesa...sa svojim prijateljima...sa Jamesom...i neka neko kaže da život nije lijep!