Nikada ne bih pomislila da bi Celeste zapravo mogla znati gdje se Evan nalazio. To mi se uvijek činilo toliko suludim da je nisam ni pitala, sve dok me ona sama nije obavijestila da se Evan, na moje iznenađenje, nalazi u New Yorku.

Tu noć sam provela na Celestinoj sofi, gledajući pištolj i razmišljaući šta bih trebala uraditi.

Njegova moć je predstavljala jedan veliki problem. Nisam vidjela poentu u vezanju ga lancima kada ih je jednostavno mogao spaliti. Zašto nije bio jednostavan poludemon koji je imao samo jače čulo sluha ili nešto slično? Ali naravno, nikada ne bih ni pomislila da bi stvari za mene zapravo bile lagane.

Gledajući u pištolj, napamet mi je palo nešto što mi je Evan rekao jako davno. To nikada više nije spomenuo. Valjda nije želio da znam njegovu jedinu slabost.

“Moram biti ljut da bi moje moći radile. Kada sam smiren ne mogu ništa uraditi.“

To je bilo riješenje!

Samo su mi sada bila potrebne tablete za smirenje. U jednoj većoj količini. Problem je bilo kako nabaviti. To mi je za sada bio najpametniji plan koji sam mogla smisliti.

Pogledala sam okolo sobe, u nadi da ću pronaći nešto što će mi pomoći riješiti problem nabavke. Obećala sam sebi da više neću krasti, ali možda to ipak budem morala prekršiti. Tri sata ujutro. Bila sam sigurna da sam nešto mogla uraditi.

Tiho sam ustala, obukla u onu crnu odjeću koju mi je dala i u kojo sam jedva disala. U mraku sam uspjela napipati gdje je ostavila svoju tašnu, izvukla novčanik i poslužila se. Moje obećanje da nikada više neću krasti može sačekati neki bolji trenutak.

Prije izlaska sam odlučila da ne bi bilo loše ostaviti poruku Celeste. Ipak mi je puno puta pomogla, i više nego sam zasluživala. Nekon sekudne premišljanja vratila sam se i napisala poruku. Nakon toga, sam istrčala iz stana, i nestala u tami.

**

Nedaleko od Celestinog stana sam uspjela u sred noći pronaći groblje. Iako sam morala priznati da je to bio malo teži posao, ali na kraju sam uspjela. Tek sam izašla iz zatovra i nisam imala namjeru da se tamo vratim u skoro vrijeme. U tom slučaju je korištenje zombija bilo najbolje.

Sjela sam pored groba neke žene. Nisam bila sigurna zbog čega sam nju izabrala, od svih njih na groblju možda mi je ona djelovala logičan izbor ili možda zbog toga što je bila mlada.

Udahnula sam duboko i skoncetrisala se. Kako nisam znala ni kako izgleda i imala sam se voditi samo njenim imenom, znala sam da će ovo biti teže.

„O prokleta drznica se usudila pojaviti“ Nekada ranije takvi glasovi me nisu mogli dekocentrisati, no ovaj put su me uhvatili nespremnu. Otvorila sam oči i ugledala priliku ispred sebe. Bio je to jedan duh od prije, koji nije bio pretjerano oduševljen onim što sam uradila njegovom tijelu.

„Ostavi me na miru“, smireno sam rekla, iako sam sumnjala da će me poslušati.

I bila sam upravu. Ponovo zatvorivši oči, slušala sam kako mi ponavlja kučka, pizda i još ostale nazive između ostalog. Bilo je jako lagano isključiti se iz toga. Poželjela sam da sam zapravo njega prizivala.

Ponovo sam se skoncentrisala.

Ovaj put kada sam čula grebanje nisam joj mogla pomoći. Nisam imala lopate uza sebe, tako da sam se samo mogla nadati da je njena želja da izađe bila dovoljno jaka, da je imala nokte i da kovčeg nije bio previše debeo.

Uskoro, na moje iznenađenje, ugledala sam ruku na površini zemlje, što je bio, pretpostavljam, jako dobar znak. Slijedeći ruku uskoro i ostali dijeli tijela su se pojavili.

„Platit ćeš za ovo, kučko“, čula sam je kako govori, ali sam je uskoro ušutkala. Bilo je nepotrebno slušati da je ovo što sam radila zapravo bili pogrešno. Te činjenice sam bila savršeno svjesna.

**

Opskrbljena tableta, pištoljem sa metcima, i elektrošok oružje krenula sam prema Evanoj kući. Uzela sam taksi. Ispred kuće sam shvatila da Evan nije bio doma, što je bila još jedna dobra vijest. Možda ovaj plan bude išao brže nego sam planirala.

Polako sam se približavala kući, osmatrajući situaciju iz svih mogućih uglova. Za osobu koja je izgradila svoj život na pljačkanju, Evan je začudo imao jako malo zaštite. Možda za druge osobe, seznor pokreta nekoliko kamera nije bilo malo zašitite za mene je to bilo jako malo. No to me u neku ruku nije čudilo-Evan je imao jako velik ego i kada je mislio da je najbolji činio je najviše grešaka.

Što ću ja sada iskoristiti za osvetu. Možda se na ovaj čudan način uspje iskupiti za ono što mi je uradio.

Pola sata poslije, uspjela sam se ušunjati u kuću. Bila je manja nego sam očekivala. Čak sam na trenutak pomislila da ima poneku tajnu sobu unutra, jer je nemoguće da kuća bude tako manja. Iako me ništa ne bi iznenadilo od njega.

Nakon kratkog obliaska kuće sam zaključila sam da je Evan ipak započeo novi život. Bile su prisutne slike još neke žene, koja je previše sličila meni i slike neke malo djevojčice.

„Prokleti gade!“ povikala sam kada sam to vidjela. Možda je to bilo zbog toga što me je neprijatno podjestilo na nešto što nikada neću imati i za šta je on kriv. On je uspio pretvoriti cijeli moj život u najgori noćnu moru. Postojale su stvari koje nikada neću moći oprostiti.

Udahnuvšši duboko, potisnula sam sva sjećanja u onaj tamni dio svog razuma odakle nisu ni trebali izaći. Vratila sam se u minijaturnu kuhinju, navukla rukav preko ruke, te otovrila vrata frižidera. Nadala sam se da će unutra biti nešto u šta sam mogla ubaciti tablete.

Pronašavši bocu kole, ubacila sam nekoliko tableta. Promučkala sam jednom, radoznalo gledajući u bocu. Nisam bila sigurna da li će to biti dovoljno, tako da sam ubabila još neku. Zatvorila sam bocu. Kako nisam bila sigurna da će to baš popiti, u još nekoliko stvari sam ubacila tablete. Ako neko drugi naleti na to, njegova greška.

Nakon toga, sakrila sam se na stepenice prema podrumu. Sada sam mi je jedino bilo potrebno strpljenje. Kada sam mogla čekati ovoliko na ovaj trenutak još nekoliko sati neće napraviti razliku.

Sat vremena kasnije, ako sam dobro mislila, čula sam korake i smijeh. Pripremila sam pištolj. Nadala sam se da će mi trebati samo da ih onesvijestim. Ispravila sam se na stepenica, i odškrinula vrata.

Žena je prva ušla i odmah otišla do kuhinje. Otvorila je bocu kole i napisala se. Suzdržala sam se da ne udarim glavom od zid. Nije mi žena trebala smirena, iako to ne bi bilo previše loše. Histerična žena bi pokvarila većinu mojih planova.

Evan je uskoro ušao u kući. Ako je sudeći po njegovim koracima bio je pijan, ali ne previše. Dovoljna količina da postane onaj bezobrazni gad.

**

Dio da omamljivanjem je bio lagan, jer izgleda supružnici su bili previše umorni da bi marili, što uvijek nije bilo najbolje. Njih dvoje se komiralo na krevetu, meni ostavljajući težak posao svlačenja sa kreveta i vezanja. Orginalna ideja je bila da ih odvučem u podrum, ali nakon što sam pokušala pomaknuti Claire, bilo mi je dovoljno da se ideja raspriši.

U jednoj od ladica u spavaćoj sobi sam pronašla lisice. Istina, ona rozkaste koje su služile sa kojekakve seks igrice, ali sada su poslužile srvsi. Zavezala sam Evan za radijator, a ženu sam zavezala plahtom i napravila toliko čvorova da nije postojala moćunost da ih odveže.

Sljedeća stvar koju sam uradila, otišla sam u kuhinju nasula vode i posula po Evanu.

Otvorio je oči, umorno podigao glavu i pogledao me je. „Tko si ti?“

Slatko sam se nasmijala. rukom sam mu podigla lice. Pogledao me je u oči. U tom položaju smo proveli nekoliko trenutaka. „Lillian.“ Prošaputao je i ponovo zaspao.

Nakon tako lošeg početka odlučila sam da je najbolje da sačekam da se probudi. Tada će imati glavobolju i neće biti toliko pijan. Ako ga ovakvog pretučem i ubijem neće mi pružiti previše užitka jer me ne propoznaje.

Izbrala sam preostalu opciju. Sjela sam na pod, naslonila se na ladice i zatvorila oči.

Nisam ni shvatila da sam zaspala dok nisam čula glasno stenjanje. Istog trenutka sam skočila na noge, shvativši da se Evan probudio. Ugledavš zrake sunce kako prolaze kroz prozor shvatila sam da je prošlo nekoliko sati od kako sam ih zavezala.

„Tko si ti?“ Ponovio je svoje pitanje. Tek kada je podigao pogled shvatio o kome se radi. „Šta radiš ovdje?“

Zvonko sam se nasmijala. kladila bih se da se Claire počinje buditi. „Čak nisi rekao ni dobrodošla, niti si me pokupio iz zatvora. Evane, neko bi pomislio da me ne želim vidjeti.“

U nekoliko koraka sam prešla razdaljinu između mene i njega. Ošamarila sam ga jednom.

„Što želiš? Novac nije ovdje“, drsko je rekao. Čovjek bi pomislio da sam ja bila vezana umjesto njega.

„Novac? Ti stvarno misliš da sam zbog toga ovdje, iako ne bi bilo loše da vratim svoj dio novca koji si ukrao nakon što sam završila u zatvoru“,

Sada je bio njegov red da se nasmije. Vjerovala sam da će to biti posljednji put da će se toga dana smijati. „Da pogodim došla si zbog osvete? Zato što sam te izdao.“

Tužno sam zatresla glavom. „Zaboravio si Evane da nikada nisi bio previše pametan. Tvoja izdaja je bila samo katalist za moje planove, a razloga za osvetu je više.“

Odmakla sam se od Evana.

„Evane, dušo šta se dešava?“ I famozna Claire se napokon probudila. Okrenula sam se prema toj ženi, koja je na neki morbidan način previše nalikovala na mene, bez obzira što je nosila tonu šminke. Približila sam joj se.

„Kako možeš biti sa njim?“ Tiho sam je upitala, kako Evan ne bi čuo. Zbunjeno me je pogledala.

„Ja njega volim.“ Te riječi su u meni izazvale takvu bujicu osjećanja da je to bilo nemoguće opisati. Bilo je kao da sam gledala sebe kada sam bila mlađa kako ponavljam te riječi, idiotski vjerujući u njih. Prste sam savila u pesnicu i jednom uradila Claire.

Čula sam Evanov ljutit povik. U tom trenutku sam znala da možda tablete neće moći držati Evana dovljno dugo smirenim. Uskoro ću morati iskorisiti pištolj i nisam se tome previše radovala. Pištolj je pravio previše krvi da bi bio koristan. Iskreno, radije bih iskoristila otrov, ali ga nisam imala pri ruci.

Ispravila sam se i okrenula prema Evanu. „Kada te sljedeći put čujem, dobit ćeš više od pesnice u lice“ Tim riječima sam još dadala i ljutit pogled.

„Kučko“ Pljunuo je. U tri koraka sam se našla ispred njega. Prstima sam zgrabila njegove obraza, tako da me je morao gledati u oči.

„Nemaš mi pravo to reći, zato što si ti veće kopile nego bilo tko drugi“ Glavu sam mu gurnula, i on je udario od radijator. Već osjetila kako je njegovo tijelo postajalo toplije.

Okrenula sam se na peti, i vratila na mjesto gdje sam zaspala. Tamo sam ostavila jedno oružje koje će mi sada pomoći.

Podigla sam elektrošok i prinijela ga Evanovom tijelu. Njegove zijenice su se raširile. „Da pogodim, shvatio si za šta služi?“ zamahnula sam nekoliko puta njime ispred njegovih očiju.

„Zbog čega?“

Zaustavila sam se na nekoliko milimetara od njegove kože. „Želiš li kratku ili dužu verziju?“

„Može duža“, odgovorio je, očima prateći moje pokrete. Kladila bih se da je to rekao kako bi izbjegao da ga šokiram, ali imala sam na umu bolje planove.

„Savršeno. Imamo vremena“ I prije nego je znao šta ga je spopalo, vrištao je od boli. Elektrošok sigurno može izazvati čudne reakcije. Između njegovih glasnih vriskova, čula sam i Clairine povike. Njihova žalost što nisu imali susjeda.

Odmakla sam se od Evana, i spustila napravu dalje i od Evana, ali meni je bila na ruku. Izbukla sam pištolj i uperila ga prema Claire.

„Ako te čujem još jednom, prosvirat ću ti glavu, tako da sljedeća osoba koja ovdje bude živjela neće moći skinuti mrlju.“

„Ostavi je na miru!“ Djelovalo je kao da se Evan oporavio od šoka. Nisam se okrenula prema njemu, nego gledala kako je Claire raskolačila svoje oči u očitom strahu.

„Voliš svoju dragu ženicu? Ili ćeš je izdati kada budeš imao priliku? Gdje vam je kćerka?“

„Ostavi Jane na miru!“ okrenula sam se na peti i opalila jedan hitac. Pogodila sam Evana u koljeno. Zajaukao je od boli.

„Ne ostavljam nikoga na miru, da li je to jasno?“ Glasno sam se izderala. U napadu plača Claire se složila.

„Samo nemoj Jane“, čula sam je sa mrmlja. Nisam im planirala reći da ubijanje dijeteta nije bilo nešto što ću rado uraditi.

„Evane, sjećaš se kada sam ja bila trudna?“ Upitala sam ga. Pogledao me je. Mržnja u njegovim očima je bila očigledna.

„Da“ proskitao je. Krv je polako tekla iz rane na njegovoj nozi.

„Sjećaš se šta se desilo?“ Postavila sam još jedno pitanje, na koje sam znala da neće dati tačan odgovor. Pomakla sam se nekoliko korakaza unazad, tako da sam bolje mogla vidjeti i Claire i Evana. Iz nekog razloga, Claire je djelovala zainteresirano ispod one tone šminke i razmazane maskare.

„Pala si niz stepenice“, odgovorio je, uz pokušaj slijeganja ramena. Umjesto toga, trznuo se od boli. Nasmijala sam se jako glasno, bila sam sigurna da je zvučalo pomalo histerično.

Zatresla sam glavom. „Nisam. Bježala sam od duhova.“ Pištolj je i dalje bio uperen u njegovo lice. „Bila je tvoja krivica zbog toga što su me progonili. Da li si ti zaista mislio da će me pustiti na miru nakon što čuju za šta ih mogu iskoristi? Stvarno si veći debil nego sam mislila.“

„Tvoja je bila krivica. Nisam te tjerao da mi se pridružiš“

Slegla sam ramenima. „Možda nije bila tvoja krivica, ali postoji toliko stvari za koje si kriv da te jednostavno ne mogu pustiti da živiš.“

Tri stvari su se desilo u isto vrijeme. Ja sam sam povukla okidađ, Claire je vrisnula, a Evan me je u šoku gledao.

Uskoro uloge između Claire i Evana su se promjenile, tako da je on vrištao od boli, a ona sjedila mirno u očitom šoku.

No nisam ga ubila. Ne bih ga tako lako ubila. Samo sam ga pogodila u desno rame.

„Uživaš u ovome?“ Slatko sam ga upitala, čučnuvši pored njega. Umorno je podigao glavu i poljunuo u mene.

Udarila sam ga pištoljem po glavi. „To nije tako pristojno raditi, znaš?“

Bilo je vrijeme da ovo privedemo kraju. Ustala sam i donijela jedan jako oštar nož iz kuhinje.

„Evane, pretpostavljam ovo će ti biti samo patnja u ovom životu.“ Nož sam prinjela njegovom licu i jednom zarezala njegov obraz. Krv je počela istog trenutka teći. „Na kraju ovog dana ćeš se moliti da umreš, ali kada se to desi, ne zaboravi da ni tada nećeš imati mira, jer ja posjedujem najmračnije moći. Upravljam smrti. Čak ni u smrti nećeš pronaći svoj vječni mir.“

Okrenula sam nož u ruci, i zabola ga u njegovu zdravu butinu. Djelovalo je kao da je izgubio moć da vrišti. Umjesto toga je samo glasno zastenjao, njegove oči su se polako sklapale. Još nekoliko sam puta zabola nož u njegov stomak, prije nego je izgubio svijest. Onda sam još jednom prinijela elektošok. Tek tada sam bila sigurna da sam uradila sve što sam željela.

Podigla sam se i otresla.

Claire me je gledala. „Nemoj, molim te!“

Nož sam zabola u madrac, i obrisala ga jednim rukavom. „Pozovi policiju prije nego on umre, vaša draga Jane će završiti u gorim mukama nego njen otac.“

Slabašno je klimnula glavom. „Sve što ti kažeš.“

Krenula sam prema vratima. Na izlazu sam još jednom opalila prema Evanovom stomaku. Na peti sam se okrenula prema Claire koja me je iznenađeno pogledala. Upucala sam je u čelo.

Svjedok mi nije bio potreban.

**

„Lillian, gdje si dosada bila?“ No kada je Celeste ugledala kako sam izgleda pitanje je promjenila u: „Da li je mrtav?“

Klimnula sam glavom, ivice mojih usana se izviše u smješak. „Gotov.“

Ostala sam u toj kući sve dok nisam vidjela da je Evan izdahnuo. Odluka da Claire ubijem je bila u posljednji tren, ali sada nisam žalila. Jane, kopiletovo dijete, će biti u boljim rukama u domu za nezbrinutu djecu nego u Evanovim rukama.

„Ovo zahtjeva šampanjac“, rekla je Celeste, nakon što mi je dala jedan brz zagrljaj. Nije željela da završi umrljala krvlju.

„Nakon što se presvučem i istuširam.“