28.02.2010., nedjelja
|
Više se ne moram petljati s kosom. Ni šampon više ne moram kupovati. Uopće nemam kose, odnosno imam 1 cm na glavi. Počela je nova serija kemo. Rekla mi je doktorica "od ove će vam pasti kosa". Pa ti reci. I lijepo odem frizeru. Otići frizeru kad si bolestan nije mala stvar. Ne zato što ne možeš hodat ili nešto slično, nego zato jer moraš objašnjavat. I poslije toga slušati priče o strinama, stričevima ili susjedima koji su baš prebolili isto što i ti. A inače ne moš se dogovoriti s frizerom da te ošiša skroz skroz na kratko jer mu moraš reći zašto to trebaš. I onda to bude problem. No nakon 3 kriva frizerska salona u mom naselju (puno ljudi unutra) našla sam frizerku koja je bila sama. "Idem na kemoterapiju sutra, otpast će mi kosa, pa sam došla da me ošišate skroz na kratko". Naravno da sam odslušala sva moguća pitanja na koja nisam dala nikakav odgovor. "Nemojte se uvrijediti ne pričam o svojoj bolesti" rekla sam. No to ju nije spriječilo da mi ispriča kako je i od čega njezina svekrva bolovala i to u sve moguće detalje. Eto zato ne volim komunicirati sa ljudskim rodom sad kad sam bolesna. Nnnda. Ispala sam jako zgodno. Kemo je prošla ok, novi citostatik. Samo što me zadržalo u bolnici na promatranju pa sam dodatno imala igru pitanja i odgovora sa svojim cimericama u sobi od kojih je jedna romkinja a druga baka. Do u detalje su mi objasnile svoje bolesti a onda se očekivalo od mene da ja objašnjavam svoju. No nisam ni ja od prekjučer, pa sam srezala "o bolesti ne pričam" i okrenula im leđa. No onda je počelo ispitivanje mog bračnog stanja, pa jel imam djecu, pa jel radim...u svakom slučaju iz trena u tren tlak mi je rastao i dizao se do u neslućene visine. Jebemu s kemo sam, nisam baš dobro a onda me one razvalile. Dosadno ženama pa su se obrušile na mene. Tako da sam ionako pola vremena provela u hodniku a ne u sobi. Onda sam jutros, kad se takvo stanje nastavilo , izmolila doktoricu da me pusti doma. Ionako bi me bila pustila mislim, ali zlu ne trebalo bolje da pitam. I evo sad sam doma sa glavoboljom i slabašnom mučninom i sa dječačkom frizurom. Izgledam si ok. A dobra vijest je da je moje šišanje koštalo samo 40 kuna. Pa ti reci! Moram još danas dobiti inekciju i to je to. Onda sam prepuštena samoj sebi pa šta bude. |
11.02.2010., četvrtak
Ranjene ptice
|
"Duboko udahnite i zadržite dah" "izdahnite" I sad, sve bi bilo u redu da odmah, još nisi ni uspio izdahnut ne dođe : "duboko udahnite i zadržite zrak". sad ti duboko udahneš, boriš se s kašljem koji bi van ali si govoriš "ne može, morat ćeš sve ponovo". "izdahnite" sav sretan počneš izdisati kad ono opet "duboko udahnite i zadržite dah". I tako stalno. Nisi ni izdahnuo već moraš duboko udahnut. Tako izgleda CT. Koji je usput rečeno bio pokvaren baš kad sam ja bila naručena. No je majstor već bio pa se čekalo. "izdahnite". Čekalo se uz kavu, čaj i promatranje snijega okolo naokolo. "Duboko udahnite i zadržite dah". Onda je ipak bio popravljen. "Zima mi je" rekla sam. "Znam da je, moramo imati nisku temperaturu, stroj se stalno pregrijava". Pa ti reci. "izdahnite". I tako. Prođe još jedan dan. Prođe još jedan CT. |
