29.10.2009., četvrtak
Ranjene ptice
|
EKG, rengen,tlak, krv, vaga, opet krv, ponovo rendgen. Dalo mi doručak. Mlijeko i palentu. Onda reklo da čekam. Još malo pa ću si sama vaditi krv. Već sam tamo doma. Na onom prvom katu. Vagu uzimam sama i važem se sama. Provukla sam se kroz jučerašnji dan. Dosta mi je igala. Obukla sam se i pripremila za kemo. Onako, baš sam se lijepo obukla. Suknja, majca, čizme. I remen sam stavila oko struka. Taj me remen poslije koštao, jer na kraju ispalo skidaj stavljaj. I svoju crnu Samsonite torbu sam ponijela. Punu. Voda. Hrana. Knjiga. Ali nije trebalo. Sve mi se čini da ću dobiti još malo odmora. Ne znam da li je to dobro ili nije. Mislim dobro je. Odmaram i ojačavam. No sam bila spremna za kemo. Psihički spremna. A sada opet odgoda. Eto. Pa ti reci. Samo me vozaju.  |
