...pitao se Mali Puž grabeć prema Trećem Grmu.
O znao je on odgovor, dobro je znao odgovor.
Radosti je nestalo onoga dana kada je Liji prodao svoju kućicu.
Lisica je bila uvjerljiva.
Rekla mu je : "Mali Pužu,bez kućice bit će ti bolje. Što ju bezveze tegliš svaki dan na svojim leđima? Teška ti je, usporava te. Bez nje bit ćeš brži! Bez nje bit ćeš lakši! Bez nje brže ćeš stići do cilja!"
Lija mu je još bila rekla : "Prodaj mi svoju kućicu. Ja ću ti za nju dati zimnicu za ovu godinu. Spremi si ju i bit ćeš sit cijelu zimu.I ti i tvoja familija. Imat ćete za jest za čitavu sezonu. "
Malom se Pužu činilo da je to dobra ponuda.
Malom se Pužu činilo da je Lija u pravu.
Mali se Puž nije dugo dvoumio nego je skinuo kućicu s leđa i prodao ju Liji .
"Sad ću bit slobodan" mislio je.
Prije dok je nosio kućicu na leđima mogao je u jednom danu prijeći samo mali dio puta. Hodao bi od Grma Jedan do Grma Dva skoro čitav dan. Zatim se pod Grmom Dva bio uvukao u kućicu i spavao. Jer je bio umoran. Sutradan bi nastavio te prešao put od Grma Dva do Grma Tri. Sve je išlo jako polako i trebalo bi mu par dana da stigne do Grma Pet. Bio je jako jako spor.
Sada, nakon što nema više teške kućice na leđima Mali je Puž brz . U jednom danu prelazi čitav put, put od Grma Jedan do Grma Pet.
No Mali Puž više ne spava.
Jer se nema kuda zavuć kada se umori.
Mali je Puž umoran.
I zna! Sada zna!
Vrlo dobro zna da je Lija bila u pravu što se tiče brzine.
Ali je istovremeno shvatio da Grm Pet nije bio njegov cilj!
Shvatio je da je prodao svoj cilj!
A time je prodao i radost. Ono jedino za što vrijedi živjeti.
Shvatio je to prekasno.
|
