Uopće mi se ne sviđaju prijave na blog.hr. Diže mi tlak i ljuti me. Jer je to cirkus. Nekad uspijem ući, a više puta mi to ne uspijeva.
Ne znam kome to može biti zabavno, meni sigurno nije.
Nadam se da nije ni zaposlenima na blog.hr-u. Vjerojatno je pitanje servera, no to ne traje od jučer niti od prekjučer. Jebemti hrvatska posla. Uvijek je tako! Počnemo nešto raditi, onda vrlo brzo pređemo granice svojih mogućnosti i na kraju svi nesretni i nezadovoljni. Uostalom bilo je pitanje vremena kad će blog.hr početi konačno štekati. Mislim šteka to već odavno, sad ću lagano pratiti njihov krah.
Ma baš me briga za glupi blog.hr i njihove probleme sa organizacijom i šire.Mislim nije me briga jer i njih nije briga za mene. Kad bi njih bilo briga za mene onda bi se nekako složilo i obratno. I mene bi bilo briga za njih. Budući da nije tako onda mi nekako dođe da im kažem "ma sram vas bilo", a onda se pomislim „a tko sam ja da to govorim? Zar mene uopće itko sluša?“.
No ipak..
„sram vas bilo, ne radite dobro svoj posao. Ako mi treba 20 minuta da se uspijem prijavit onda to govori mnogo o meni a bome puno i o vama. ". O meni govori da sam glupavo nadobudna i jebeno prokleto strpljiva. Dok ne popucam po šavovima. O vama govori da radite posao i dobivate plaću ali da je to sve ofrlje i jadno. Nemojte učiti preko mojih leđa, meni toga već pomalo dosta. Mislim da se uči preko mojih leđa.
Hmmmm da. Jutros su se svađali moji susjedi. Ja sam u miru jela svoj doručak kad je to počelo. Načulila sam uši, sva sam se pretvorila u uho, ne bih li čula o čemu se radi ali sve što sam uspjela razabrati bilo je "u kurac" . Mislim tu sam riječ uspjela razabrati. Što me malo razveselilo, jer u svađama ja tu riječ koristim. Kad poludim. I kad mi svega dosta.
Pa sam si mislila ovako. Ako dakle oni čuju kad se mi svađamo, onda sada znaju da sam ja čula njih kad se oni svađaju. Pa nisam jedina, generalna vještica i svađalica u stubištu i šire. Jerbo ako još netko viče "u kurac" i dere se i baca stvari (ja ne bacam stvari) onda to znači da nisam najgora na svijetu. I šire.
Svađa je trajala dosta dugo. No su utihnuli. I pomirili se valjda.
Stalno nešto miču gore u stanu. Svaki dan prevoze neki komad namještaja u neku drugu prostoriju. Upravo sada nešto pomiču. Nadam se da nije netko nekoga ubio pa sad skriva truplo. U nogu od stola. Ili u ormar. Ili tko zna gdje drugdje. Ono "u k..." nije zvučalo baš ubitačno. Više je zvučalo kao "dosta mi je tebe i tvojih gluposti" na što mogu samo ozbiljno kimnuti glavom u savršenom slaganju sa gospođom. Mislim što jes jes...
I eto.
Dva sam dana spavala. Oborilo me. Nešto. Virusno ili nevirusno. Bakterijsko ili nebakterijsko. Danas sam nekako kao Trnoružica nakon buđenja osim što mene nikakav princ nije probudio poljubcem u usta. Više je to bilo onaj "u k...". Mislim da me probudio. Dva sam dakle dana spavala, danas nešto ni simo ni tamo. Nit spavam nit sam budna. Vidjet ću sutra što će biti. Jel ću u krevet ili ću van. Nadam se ovom drugom, no i krevet neće biti loša perspektiva ako mi je tako suđeno. Mislim, ako treba spavati još dva dana a ja se bome neću bunit. Jest da se suđe nije samo opralo no možda bude ako dovoljno dugo čekam. Jest da mi pasa šetaju drugi, jest da se rublje neće samo oprati, mislim jest da me sve to čeka, ali ako moram spavat i iduća dva dana a ja ću onda spavat. Samo da se i sutra ne posvađaju. Mislim ako spavam a oni se svade onda to neće biti bogznakakav san...
S druge strane opet, ako ga je dotukla...
Pa ti reci da ja nisam jedan jako pametan pas :
|