(dok ovo pišem žvačem nikorete. fuj gadne su).
Ovo je nekako najčešća poza Malog Pasa. Osim kad se ne upucava nekoj kujici. A to je stalno.
Mali je pas friško ošišan. Pa nosimo kaputić. Jer je vani -9.
Jučer mi je zbrisao. Odnosno, ostavila sam ga pred dućanom. Kad sam izašla iz dućana vidjela sam da slini za jednom ženkom. I pravi iz sebe budalu. Pa nećemo mi praviti budalu iz sebe zbog kujice koja se pravi važna. Stoga sam ga uzela na ruke i nosila dosta dugo. Čim sam ga spustila, odzujao je kao metak.
Natrag kujici.
Sliniti.
Danas mi je napravio isto.
Pa ti voli pse ženke. 
No idemo mi na mene. Ja sam zanemarena u ovom svijetu. Da se ne hvalim sama, nitko me ne bi hvalio.
Dakle, ovo su štucne za jednu malu curicu :
Ovo je prsluk za istu tu malu curicu :
Ovo je vestica u nastajanju za istu malu curicu :
A ovo je moja prva svjetiljka. Nedostaje sjenilo. No nigdje naći malo sjenilo. Morati ću si dati više truda. Sa sjenilom mislim.
I eto. Na zapadu (opet) ništa novo.
Osim što je hladno.
I što mi je bio majstor i postavio roletu.
I što sam usisala stan. I oprala kupaonu.
I sad se idem izvalit u pozu Malog Pasa.
Nije on baš jako glup o ne....
Treba učiti od pametnijih od sebe.
U mom slučaju to je definitivno Mali Pas.
misao dana : Najbolji čovjekov prijatelj je drugi čovjek koji gleda svoja posla.
|