Noćas je Mali Pas opet jeo Nivea kremu. Krema stoji na polici za knjige zaklonjena vratima. Budući da Mali Pas migrira tokom noći i dana simo tamo, krevet-trosjed, to obično vrata ne zatvaramo, pa krema nije vidljiva. No kad smo išli spavati, zapuhalo je i vrata su se zalupila. Od tog momenta Mali je Pas postao nemoguć. Cvili, laje , cupka nogama. Ja se pravim da spavam, mislim "prestat će".
No zna se tko je gazda u kući.
Dakle digla sam se iz kreveta i pitala "dobro što hoćeš". On je okrenuo glavu prema Nivea kremi. Onda sam morala otvoriti kremu i dati mu jesti inače ne bi bilo spavanja za mene.
Baš smo bili jednom pričali kako naš pas uopće nema ništa ekstremno. Na primjer jedna druga pudlica pije kavu. Kažu da ispije svu kavu ako slučajno ostaviš na stoliću. I ondak sam ja bila rekla to da Mali Pas sav dobar i krasan i da on nema ništa takvoga u sebi, našto me Muškarac podsjetio "znaš da jede Nivea kremu". "Ah da" rekla sam ali misleći da on to više ne radi. Nisam shvaćala da ju ne vidi pa ju zato ne traži.
Ovo sam izmandrljala onako usput, bilo mi ostalo glinamola.
Na kraju je ispao baš ok privjesak.
Ovo nove figurice.
Meni su slatke.
Stalno ih gledam.
|