Ovo mi je prva. Za moju glavu mrvicu prevelika, dat ću nekome tko ima veću glavu od mene.
Što nije teško, jer SVI imaju veću glavu od moje.
Sebi dakle moram napraviti nešto manju. Kapicu mislim. Ne glavu.
I onda sam se još nešto razmišljala dok sam radila tu kapicu i gledala atletiku. Toliko ju gledam, atletiku mislim, ne kapicu, da već suvereno vladam svim činjenicama o medaljama, o bacanju diska, o trčanju s preponama, o tčanju bez prepona, o ženskim svjetskim rekordima, o muškim svjetskim rekordima, o skoku u dalj, o skoku u vis,o...
Postala sam profesionalac. Trebalo bi me zaposlit kao komentatora. Skupa sa ono dvoje. Komentatora mislim.
No nije to bila poanta toga o čemu sam razmišljala. To o suverenom vladanju atletikom i šire. Poanta je bila nešto drugo. Ovo :
Gledajuć dodjelu medalja pomislim : neš ti 5 minuta slave.
Hoću reć, zaslužili su i više. Sportaši mislim.
Ti ljudi , ti sportaši treniraju cijeli život da bi postigli to što postižu. I onda budu prvi. I onda se popnu na onaj 1,2,3 drveni, tekstilom obloženi tronožac, hmm, trostolac ajmo reć, onda se sagnu, dobiju medalju za vrat, odsvira se himna, malkice se slikaju i to je onda to. Finito. Kraj . Gotovo. Zero. Nada. Nula. Nema više.
Gledala sam onu Nijemicu koja je dobila zlato. To joj je zadnje. Povlači se iz sporta. Dakle dobila je zlato. Na licu joj se vidjelo da je prepuna emocija. Da će puć. Mislim, pukla bi i ja da sam na njezinom mjestu.
I onda sam pomislila "a kud će ona sa svojim emocijama sada?".
Stadion se digao na noge, svi su joj pljeskali, svirala se himna. Zatim su se slikali.
I onda kraj.
Jednog trena Njemačka joj pod nogama.
Drugog trena ničega više.
Mislim se ovako : glumci kad dobe Oskara barem imaju nekih 5 minuta voljno.Uzmu kupić, dođu do mikrofona i ne skidaju se s njega sa zahvalama i zahvalama, te opet zahvalama. Mislim ok je to. Moraju izbaciti emotivnu napetost.
A sportaši ništa. Ta Nijemica. Primila medalju i to je to. Spustila se sa lojtrica i otišla tko zna kuda. Stadion je već gledao druga događanja.
Nekako se mislim da to nije fer.
Ili možda je?
|