|
A tja. Niš pametnoga nemam za izjavit. Što me malkice muči. Mislim to da ništa pametnoga nemam za reć. Ne gledam Dnevnik to ti je. Jerbo me Dnevnik inspirira. Kad ga gledam. Nakon TV Dnevnika pjena mi krene ići na usta i onda još pola sata ili duže JA govorim. Uzrujano. Mislim tako je to bilo dok sam gledala Dnevnik. Ondak sam zaključila da se previše nerviram, da je to previše gluposti na jednom mjestu u premalo vremena, da te visokoumne umotvorine ja naprosto ne mogu, pa ne mogu probaviti u jednom danu. Jerbo se ja ondak živciram pola sata. Nakon Dnevnika mislim. Pa još cijeli idući dan razmišljam o tome što su mi rekli. Pak onda taman shvatim da to što mi reklo hrpa gluposti, kad ono cap, evo ti ga - novi Dnevnik. I onda sve krene iznova. Uzrujavanje, pjena i to. Pak sam prestala gledat. I sad. Jest da sam bolje volje što jes jes, al opet ništa pametnoga ja nemam za reć. Nikakve inspiracije ne dobivam. Jerbo me Dnevnik inspirir`o. O kako me je nekad on isnpirir´o. A tako je i s novinama. Ne čitam ih. Jednostavno ih ne čitam. I di sam ja sad di pitam ja vas? Pročitala sam jednu dobru knjigu ali ona je prepametna. Ne može te ona inspirirat na nekakvo uzrujavanje. Ona te može smirit. Pa se ondak razmišljaš o njoj i o tome što je pisac napisao i zašto je to sve skupa napisao. I tako. Razmišljaš se nešto i ideš svijetom i šire u tom nekom razmišljajućem stavu pa ti na kraju ipak bude pun kufer razmišljanja. Ti bi da malo ne razmišljaš. Stoga sam odlučila da danas obavezno gledam Dnevnik. Nema labavo. Ne mogu ovako smirena živjet. Ne mogu i bok. Em se ne uzrujavam, em nemam blagog pojma što mi se u državi događa. Odo gledat Dnevnik dakle pa ondak vidjet ću kako ću se osjećati nakon toga. Eto me natrag. Za početak htjela bih reći da sam ja svoju obavezu vrlo ozbiljno i odgovorno shvatila. Prvo smo se instalirali psi i ja na krevet u udoban položaj. Onda sam si donijela čašu vode, ako bi nedajbože bila žedna da ne moram trčati u kuhinju po vodu, nego ju imam tu odmah pri ruci.To da me ništa ne bi ometalo u gledanju i primanju informacija. Ondak sam objasnila Malom Pasu i Maloj Psici da "ćemo sada gledati Dnevnik i budite dobri i tihi. To je jedna jako ozbiljna stvar i moramo se prema njoj tako i postaviti. Ozbiljno i odgovorno." Vidjela sam da me razumiju, po izrazu očiju sam vidjela, pa sam odahnula, znači niti oni me neće dekoncentrirati nekim upadima tipa "vau, ja bih mlijeka" ili "vau, vrijeme je za šetnju". Dakle, zinstalirala sam se na krevet i počela gledat. Najprije je bila ona muzika, onda se pojavila zemlja na ekranu, ma sva sam se bila naježila od nekog ganuća. Možda sam ganuta što se tako otvoreno kopira CNN, a možda i zbog nečeg drugog, ne znam, nisam o tome imala puno vremena za analizirat jer se ondak pojavio lik u svijetlo plavom odelcetu i svjetloplava kravatica i počeo je pričati što će mi u Dnevniku reći. I sad... Pravo da vam kažem meni je za 10 minuta već bilo jako dosadno. Ondak sam se prisilila pa sam si rekla "daj gledaj do kraja sad kad si već krenula gledat". Onda sam gledala. Gledala sam da je umrla Savka D.K.i to ok, mislim informacija mi ok, al onda su se redali likovi da meni kažu što o tome misle. Pa mi to nije bilo nikako ok, jer ti likovi tko su ti likovi da mi govore što misle o njoj? Mislim, tko im je dao to pravo da mi ulaze u prostor i govore svoja mišljenja. E tu sam se malo uzrujala, ali pravo da vam kažem nedovoljno sam se uzrujala, jerbo te likove uopće ono nekako nisam doživljavala. Onda mi je opet bilo dosadno. Onda su se pojavljivali različite persone a najčešća, perosna mislim je bila ta spodoba u svjetlo plavom odijelu. Onda sam malo dremnula. (To nikom nisam rekla da sam dremnula, al jesam). Onda sam se probudila na vrijeme da čujem da se prodaje 5 brodogradilišta. Pak sam si pomislila da taj čovjek, taj Končar igra Monopoli. Ja kad igram Monopoli ja onda volim imat one željeznice. Prodala bih se za te željeznice. Ondak, kad mi netko stane na te željeznice ja dobijem novce. E to volim. Tako sam si pomislila i za tog Končara. "Vidi on voli brodogradilišta onako kako ja volim željeznice" eto to sam si pomislila. Ondak mi je bilo sila na WC. Ondak sam si rekla "ne možeš tako. ako si rekla gledat onda gledaj na WC ćeš ići kasnije. Osim toga već si dremnula i sfulala jednu vjest ne moš sfulat još i drugu kako ti misliš biti informirana"? govorila sam samoj sebi. Ondak nisam odmah išla na WC nego sam gledala ono sa pšenicom ali ništa ja to nisam razumjela, no bit će zato što sam plavuša. Zato je to. Jer kao seljaci bi pa nebi. Pa se onda posvađaju. Pa onda ode svako na svoju stranu. Ondak sam stvarno morala na WC. Ondak sam se vratila. Ondak sam gledala o cijeni benzina. Pa reklo da cijene rastu. I da plin skup. I o Zrću sam gledala. E to Zrće mi bilo malo interesantno. Jer sam bila na Zrću pa kao sad ja gledam ono di sam bila, pa sam kao važna. Jest da sam bila kad niko od celebritija nije bio, to ti je moja sreća, umjesto da budem kad na primjer tamo bude na primjer taj lik u svijetloplavom odijelcetu, pa ondak sam mogla pričat kako sam bila na Zrću i kako sam se družila sa likom. Ali ne. Kad sam ja bila nikog nije bilo. Pa ti reci. No svejedno, reklo na Dnevniku da je došao neki tamo iz svijeta pa puštao kao neku muziku koju mi rvati još nikad nismo čuli. Jerbo smo zaostali. E onda sam malo ogladnila. Pa sam potrčala u kuhinju po malo čokolade. Pa mi pobjego uvodni dio oko Thompsonovog koncerta, ali mislim da sam shvatila bit. Bit je da se kao kaže "oni su sve ispolitizirali nedajmo im da ispolitiziraju". Mislim ako "im nedamo da ispolitiziraju" onda o tome ne govorimo i ne laprdamo nego im stvarno ne damo. Mislim, tako ja mislim. Ondak to ne naglašavamo. Tako se nekako mislim da bi bilo ispravnije, ali nekako Thompson misli drugačije. Pak sam si stoga lupila dva šamara i rekla sebi "daj prestani mislit. to je njegov koncert on je tu da misli. daj se prestani pravit važna". Tako sam si rekla a ona dva šamara su bila dost jaka pravo da vam kažem, pa sam stoga zašutila i prestala mislit, jerbo me obrazi bolili. A kad te obrazi bole ,pravo da vam kažem ,nisi nešto za razmišljanje I ondak je bilo malo vijesti iz svijeta. I reklo da Putin bio u Turskoj. Putuje čovjek. Pa reklo nešto tamo o Berlinu ali to nisam čula jer je bio zapuhnuo vjetar pa otvorio prozor, pa sam morala brzo skakati da zatvorim prozor, jer bi bio propuh a onda bi se vrata zalupila, a onda bi Mala Pasica pobjegla pod krevet , onda bi....U svakom slučaju komplicirano je to pak neću sad radit digresiju objašnjavajuć koliko je to sve skupa komplicirano kad ti zapuše vjetar a ti gledaš Dnevnik. Jerbo bi onda zaboravila što sam htjela reć. Mislim kad bi počela objašnjavat to o vjetru. Onda reklo da na današnji dan bacilo bombu na Hirošimu. E to meni ne dopada. I onda... pravo da vam kažem... bilo mi je tako dosadno... i tako ponovljivo... i tako već viđeno.... i tako predvidivo... da sam svojim pesonjima i sebi dala slobodno. I otišla sam. |