Uopće se neću osvrčat (ovo osvrčat mi je nova izvedenica) (a ako na glas izgovoriš osvrčat baš nekako dobro zvuči ) na politiku i događanja na političkoj pozornici. Već sam se po tom pitanju odavno odredila. Moje je određenje ovakvo : predstava se neće održati ako nema publike. Ili možda samo jednom. A onda će glumci reći : o bože a za koga da mi glumimo kad nam nema tko pljeskat? Niti zviždat. I tako sam davnih dana odlučila da neću kupovat karte i ulazit u teatar zvan "politički teatar rvackog puka" te se toga i držim. Ako nekome ne daješ energiju taj se nema od čega razvijat i rast. Pak ja energiju nedam. I bok! Taj dio svoje energije koji nedam trošim na neke druge aktivnosti. Malo gluplje ako ćemo gledat sa pozicija ozbiljnosti i tjeskobe koja je sad jako in. (Mislim ako nisi tjeskoban i ako ne uzdišeš nad stanjem u svijetu i šire,nisi faca.) Jerbo ja sad tu nešto stalno laprdam o sebi pa o sebi, a nikako da se osvrnem na taaaako vaaažna životna pitanja kao što je na primjer državna pitanja te tko će biti gradonačelnik a tko ne i što je tko rekao protiv ovog drugog a što nije rekao i zašto nije rekao i kad će reć i da li će reć.. Fuj, povraća mi se od tih borbi za položaje. Jebemti nas je 4 miliona a od toga imam osjećaj da 3 miliona u politici. Tko radi u ovoj zemlji? Sve to prepametno za mene. Ipak sam ja barbika. A još mi neide u glavu da svako malo mjestašce bira gradonačelnika. Mislim riječ gradonačelnik sama govori da moraš imati grad e da bi imao gradonačelnika. Pa sad ako je Vrbovec grad (cca 14 tisuća stanovnika i zovu se grad i što da ja onda kažem po tom pitanju? ) ondak ja neznam što je Zagreb? Valjda je onda Zagreb velegrad. Pak bi trebao imat više gradonačelnika kad već Vrbovec glasa za jednog. Mi ih ondak moramo imat barem 6 komada. I naravno ondak se taj ne zove gradonačelnik već velegradonačelnik. I to je ondak jedan u zagrebu velegradonačelnik, a ondak ih još imaš 6 koji se zovu gradonačelnici. Ma mislim smiješno. Ljudi nemaju što radit, lokalni šerifi nemaju što radit pa onako u nekoj dosadi kažu sebi "ajd da se kandidiram za gradonačelnika . Jest da mi mjesto ima 300 stanovnika no dobro, proširit ću ja to". I tako... Pak ću onda o običnim stvarima a politika će i bez mene opstat. I napredovat. Dok god je publike dotle ona ima čime hranit sebe. Ili se. Nnda. I tako sam otišla frizeru te rekla frizerki : molim, htjela bih biti lijepa. I pametna ako je to moguće. I bogata ako je to u vašoj domeni. Frizerka mi je nato odgovorila : ah, da ste pametni to se vidi iz aviona. Bogati ste duhom. A što se tiče ljepote tu vam ne mogu pomoć. Mogu vas prefarbat al ne mogu vas učiniti lijepom kad ste tak nekako ružni. Zatim se osmjehnula te rekla ali znate što? ljepota je iznutra. I tako sam keširala 200 kuna da bi izgledala još gore nego što sam bila kad sam ušla u frizerski salon. Prije sam izgledala nekako zastrašujuće, a nakon sam izgledala ko albino. Ne više zastrašujuće, ali nekako bolesno sam izgledala. Ondak sam odlučila da ću primiti stvar u svoje ruke, ak frizerka ne more iz mene napraviti nešto lijepo, ondak ću ja sama iz sebe napraviti nešto lijepo. Pak sam otišla u DM da si kupim boju za kosu. Budući da sam gola i bosa to nemam za boju nešto baš puno novaca, tj, ako se zbrojim da sam već dala 200 kuna i da imam pasa koji mora na šišanje i drugog pasa koji jede kao da u životu nije vidio hranu, pak i ostalih troškova još tu ima, to sam u tom DM-u kupila boju koja mi bila najjeftinija o svijete. Mislila sam se ovako : gore nego što je ne može bit. Ako boja za 29 kuna ne pomogne ondak ću kupit onu za 56. Ali mi se nekako nije davalo 56 jer mi to u tom trenutku bilo previše. Pak sam rekla Muškarcu "kupila sam boju, onu najjeftiniju tko zna kako će to ispasti?" "jeftino" odgovorio je isti. E zašto ovo pišem? Zato što sad izgledam BAŠ DOBRO. Dakle došla sam doma i lijepo uzela boju i lijepo ju stavila po svojoj kosi i slegnula ramenima u gesti što bude bit će, te čekala 30 minuta. I jako sam zadovoljna. Naime, sad bar ne ličim na albina. Ličim na žensko što je ipak veliki pomak u odnosu na stanje od prije tjedan dana. Što hoću reći? Hoću reći da sam i ja krenula bit ono potrošač na šestu. Ako nije skupo onda to kao ne valja. A na kraju ispalo da ta boja koju sad imam na svojoj kosi ono baš ok. I da baš ne izgleda jeftino. Gore je izgledalo kad je frizerka stavila ono čudo. Tak! I ništa više pametnoga nemam za reć. |