Jučer nas je stavila u auto. I vozila.
Onda smo stali. Izašli smo van iz auta i onda smo išli kod jednog drugog psa.
Došli smo u njegovu kuću i ostali bez teksta kad smo vidjeli kako je taj drugi pas posesivan i ljubomoran. Morali smo dati sve od sebe da ju maknemo s puta.
Skoro da nam nije dala ni jesti. Ta kujica domaćica. Samo se ljutila na nas!
Onda nam nije dala ni svoje igračke, morali smo otimati!
Ali mi se nismo dali!
Zauzeli smo teritorij koji ona smatra, ne znamo kojim pravom svojim, a ona je otišla tamo negdje. I durila se.
Baš nas briga. Fino smo se najeli froleka, a onda smo legli na krevet.
Kad nam je bilo dosta onda smo otišli.
Nije nas došla ni otpratiti eto takva je to kujica domaćica .
Samo je gledala kroz prozor kad smo odlazili sa izrazom lica "hvala bogu da idu".
I čuli smo da kaže "odlaze banditi!". Svašta. Kao da je sve njeno tako se ponašala. Kao da nije čula za termin "opće dobro".
Kad bi ona došla k nama mi nebismo tako. Mi bismo joj sigurno dali nešto malo da poklopa. Ako je gladna naravno. Ako nije šteta bacati hranu.
Toliko smo se umorili u tim gostima, pokazujuć gdje je kome mjesto da eto, malo odmorit trebamo.
|