13.02.2009., petak
Rat!
|
Kod nas u kući vodi se rat do istrebljenja! Sad, štovano čitateljstvo odmah je pomislilo znam, da ratuju mali psi. Ali ne. Štovano je čitateljstvo posve u krivu. Rat se vodi između mene i jednog kućanskog aparata. Rat koji će završiti istrebljenjem. Onog drugog! No idemo redom. Odkad znam za sebe ja sam svoju vjernost poklonila struji. Ne plinu. Plin me ne impresionira. Baš naprotiv, na živce mi ide. Struja je moja ljubimica, ona je moja odabranica. Ona je moj vječni pratilac u životu ako mogu birati. Struja je moj izbor! Znam. Sve znam. Bilo kakav komentar koji bi sad bio rečen poznat mi je. Od onoga "ti nisi normalna", preko onoga "pa na plin je brže" do onoga "daj uzmi plin nemoj biti primitivna". Sve mi je poznato. No ja se nedam. Kad poklonim svoju vjernost to je onda zauvijek. I tako. Ušli smo u novi stan a stara vlasnica rekla je nekako ovako "Štednjak vam ne ostavljam,samo će ovdje ostati dok ga ne dam svekrvi". I kad smo uselili štednjak je bio dakle tamo. Nazvali smo i pitali "Štednjak je tu, dokle će biti?". "Ma da, dati ću ga svekrvi samo da organiziram kombi". Tako da mog ljubimca, štednjak na struju, nismo imali kuda staviti. Mislim , da ti u kući budu dva štednjaka nije nešto zgodno. Nije mi baš to neka vrhunska ideja da imam doma dva štednjaka. Pak smo stoga prihvatili taj "dat ću ga svekrvi" plinski štednjak, pa dok ga svekrva ne dobije a pitaj dragog Boga da li ga uopće i hoće, na njega sam osuđena ja. Sad, to što ga moram gledati nije mi prevelik problem. A da vam pravo kažem ružan je. Veći mi je problem što ga moram koristiti o svijete. Plin je očito shvatio da ga ne volim. Ne znam kako ali shvatio je. I rekao "e ako me ne voliš ti primitivna i nazadna Levant onda neću voljeti ni ja tebe. Ja sam entitet koji radi preko ljubavi. Ti za mene nemaš ljubavi, ne moram je imati niti ja za tebe". Tako je rekao i krenuo u akciju. Akciju zvanu "levant, levant, sad ćeš vidjeti što znači mene uvrijediti.". Pa je prvi počeo! Rekao je "skurit ću te svaki puta kada me pokušaš upaliti". Kako rekao tako napravio. Ja sam na to odgovorila potezom : kupujem pištolj za paljenje. On je na to preko svojih veza i vezica pištolj za paljenje pokvario. Ja sam na to odgovorila drugim. Ali da. Ima on još aduta u rukavu. Idući mu je potez bio "gumb koji pritisneš nikada neće biti onaj pravi". Ja sam na to odgovorila inteligencijom. Pravo da vam kažem pokušala sam odgovoriti inteligencijom ali tu me je dobio. što zbog toga što mi IQ nizak, što opet što ima veza i vezica. Onda mi je rekao : "kad staviš đezvicu za kavu ona će pasti. iskrenut će se ". Ja sam na to odgovorila "pa kupit ću gore one držače". Međutim je on, svojim vezama povukao sve držače iz svih dućana. Onda je rekao "pećnicu kad koristiš prvo ću te skurit a onda ću ti skurit svako jelo". Ja nisam vjerovala da on to može. Ali može!!! Oni prvi (i do sada jedini) gosti jeli su blago pougljenjene tople sendviče. MOJI topli sendviči, napravljeni na struji su bogovsko jelo. Moji topli sendviči, napravljeni na plinu bili su jad i bijeda.  Goste više ne pozivam u kuću.  Onda sam se malo primirila. Pa sam si rekla "čuj, pametniji popušta. Ako ovaj neće svekrvi morati ćeš se prilagoditi". Tako sam si rekla. Pa sam to pokušala. Prilagoditi se mislim. No što ti je. Neki dan eto pokušam palačinke zgrijati. Sebi . Jerbo sam gladna bila. Palačinke su bile gotove samo hladne. Neću detaljno govoriti što je bilo samo ću reći koji su rezultati : lijepo je jesti pougljenjene palačinke spečenim prstima. Užitak je to. Samo što ugljen nije kaloričan. A i prsti me bole! Stoga sam objavila rat! Do istrebljenja! Ili on ili ja!!! Update : u našoj kući kuha i Muškarac. A on je od onih koji spadaju u suprotni, neprijateljski tabor. Onaj koji govori "ja baš volim plin". Pa imam dva neprijatelja!!!!!! |