19.01.2009., ponedjeljak
Ponedjeljak
|
Ako sam u petak bila mrgud onda bi danas bila mrgud na kub. Valjda. Ne znam kako se zove idući stupanj mrguda. Mrgud mrgudni možda? Uostalom još se dobro i držim. U stvari unutra sam dobro sama sa sobom. No sam okružena ljudima koji za pojam -razum- teško da su ikada čuli. Čuli su za neke druge pojmove ali ovaj im stran. Nikad nisu čuli ni za radnju "kontrolirati emocije". Pak teško s takvima. No za takve postoji ustanova al to neće tamo. Jer u onoj pravoj ustanovi ne dobivaju plaću i tretira ih se ko pacijente. A oni ne vole da ih se tako tretira. I baš me briga uostalom. Samo neka se mene pusti na miru. Preselilo. Spavalo u novom prostoru. Ništa nije sanjalo pa ti reci. Lijepo je lijepo . Zadovoljno. U subotu , nakon preseljenja išlo na rođendan. Rekla sam Muškarcu "čuj, ako ne dobijemo ništa za jesti ja ti neću moći natrag. Neću imati snage. Baterije su mi na kraju. Morat ćeš me nositi". Muškarac ima ratne rezerve, nije on ko ja da izgleda kao da je iz Biafre došao. Pak je rekao "dobro nosit ću te". Onda sam ga još pola sata davila s "hoće oni dati nešto za jesti?" ko da Muškarac zna. Ondak smo došli , predali poklon. Okom sokolovim prošla sam nabrzinu pogledom po prostoru. "Aha. Bijeli stoljnjak, čaše. Kolači. Dobro je. Bit će klope". Ondak sam strusila odmah dvije rakije, tek toliko da lociram želudac. Ondak sam locirala di je. Ondak sam počela fufljati. Jerbo na prazan želudac dvije pune čaše rakije orahovice izazovu baš takvu reakciju. Fufljanje. Ondak sam se ohrabrila. Pa sam pitala "šuj, jeste vi pripremili što za pojest?". Domaćini nisu ništa odgovorili pa ti znaj. Mislili da sam nekulturna. Nisu shvatili da sam očajna. Pak sam razmišljala :"da strusim kolače?". Nešto sam morala staviti u sebe inače bi bila na mjestu umrla. Od gladi. Ondak smo čekali druge goste. Ja sam polako klizila sa stolice, malkice zbog rakije, više zbog gladi, nije me imalo što držati na toj stolici. Klizila sam i klizila i taman kad sam već skoro bila na podu, svi su se skupili i krenulo je sa hranom. Popela sam se natrag na stolicu. I sad se nudilo i nudilo i nudilo i nudilo. Ja sam jela i jela i jela. Čitav idući dan pričala sam "bože što sam umorna" , misleć da sam umorna od preseljenja, od sinoćnjeg druženja, od toga što kasno doma došlo, od..... a danas sam onda shvatila da sam se jednostavno bila prejela. Stoga sam dan započela sa žitaricama s mlijekom. Eto. Vrlo zanimljiv ovaj moj post.  Vrlo jedan intelektualan. |