08.12.2008., ponedjeljak
|
Nnnda. U subotu sam se srela sa NF-om koji došao u Metropolu samo zato da bi vidio malog pasa. Čak mi je rekao u jednom momentu "čuj levantica, ti me ne zanimaš, najbolje je da dođeš i da šutiš". Ja sam se bunila podosta oko onog "šutiš" , žensko sam nije to fer. Onda je nakon par dana razmišljanja rekao "ajde dobro, ne moraš samo šutit, moš me pitat kako sam i moš malo razgovarat samnom ali da odmah postavimo stvari na svoje mjesto, ti me uopče ne zanimaš moj prijatelj je Mali Pas. No budući da mali pas ne može doć bez tebe morat ću trpit i tvoje prisustvo, no molim te nemoj me previše davit ženskim razgovorima i sličnim glupostima, jerbo sam ja jedan ozbiljan lik, odgovoran lik i ne mogu se spuštat na tvoj nivo razgovora i laprdanja , jerbo bi mi to kvarilo imiđ, a bome bi mi i mozak dovelo u kaos i nered. ". Tako mi rekao pa ti reci. I onda smo se našli. Mali Pas i NF, ja sam stajala sa strane kako i priliči ženama u ovom društvu. Ja i doma tako, sjedim na maloj klupici i jedem što dobijem. Znam ja di je moje mjesto.  No dakle kad su se prijatelji ispozdravljali onda se primijetilo i mene. Reklo mi "čuj, odi ti obavljat svoje dužnosti i obveze a ja ću bit s malim pasom". Ja dužnosti i obveze nisam imala, subota je zaboga, što da se radi subotom popodne, što pitam ja vas? Pak sam rekla tiho "a mogu ja s vama na kavu?". NF je nafrljio nos i rekao "ajd dobro, ali samo kratko". I tako smo otišli na kavu. Mali Pas onako ošišan izazivao je opće divljenje u tom malom kafiću. Ja sam pokušala nekako uz njega dobit koji kompliment, zaboga i obukla sam se i frizuru napravila i mejkap stavila, ali nekako nisam uspjela. U dobivanju komplimenta mislim. Čak je i konobar zaboravio moju plaćenu pepsi kolu. Ono. Kad sam počela vikat "di je moja pepsi?" konobar me napokon primijetio i rekao "ah. vi ste tu. oprostite nisam vas zamijetio. evo sad će". pa ti reci!!! S NF-om sam razmjenila stručna mišljenja o atomskoj fizici te o jednoj ajnštajnovoj formuli koja mi sumnjiva. Zatim smo obradili jednu kemijsku formulu koja mi isto podosta sumnjiva. Onda je njemu bilo dosta mene, uzeo je malog pasa i otišao. E onda se vratio, rekao "bemu, pa pas je tvoj evo ti ga vraćam, ja sad idem na vlak. Javit ću ti kad idući put dolazim pa ti opet dođi s mojim prijateljem. Ovaj put dobro si se i pristojno ponašala, vidi se da znaš di je tvoje mjesto u ovom društvu, pa moš doć i ti". Odmah mi je bilo lakše, sada znam da sam prava hrvatica. Znam di mi je mjesto! |