03.12.2008., srijeda
svašta nešto
|
Ostavljam ostale Pljoskice da na svojim blogovima laprdaju i izmišljaju o subotnjem susretu a ja odo dalje s postovima i sa životom. Naime, ja to mogu jer ja sam bila ostala trijezna, jedina trijezna, pak meni ne treba cijeli tjedan da od toga dođem k sebi. Došla sam doma, otuširala se , legla u krevet i za mene je idućeg dana bio počeo novi dan. Što se za one ostale ne može reć, nikako se to ne može reć. Eto Skaska se trijeznila četiri dana, a koliko vidim i danas joj je još mutno. Povuci i Fulvusica će tako do Božića a i dalje pa s njima neću imat posla dok sve to ne prođe. Praznici mislim. Čini mi se da sam čula da će Povuci slaviti i pravoslavne božiće i nove godine, a nešto je bila gledala i u kalendar muslimanski pa mi se čini da će i to stavit pod "praznik - napit se treba". Lorna ko lorna sad će mjesec dana hodat u toj narodnoj nošnji, čujem da i na posao u njoj dolazi, jerbo ju nezna skinut. Ima tu svega po tim nošnjama, uzlova, mašnica, slojeva ma svega i to moraš znat skinut. Nošnju mislim. Znanja moraš imat. A ona to nema. Pa je sad lagano histerična jer u tom mora spavat. I tušira se u njoj, ako moji izvori informacija ne lažu. Nisam ja odavde će sad plakat za svojim demižonkama. Kratka da budem i jasna. Dakle htjela sam reć da su te cure zaglavile u tom alkoholizmu i da od njih neke veće koristi neće bit neko duže vrijeme. Jedino ja, odgovorna, stabilna, pametna kakva jesam mogu i moram nastaviti sa životom. I još i njih moram vuć, trijeznit, razgovarat s njima, pokušat im ukazat na njihovo ponašanje. Moram im ukazivat na to da alkoholizam nije više IN. Moram im kupovat nešto za jest, jer ništa ne jedu samo piju. Moram...ma svašta moram, neću sad tu nabrajat što sve moram, al nije mi lako, nije.. Ondak još tu na poslu me pritiskaju. Nogama i rukama me pritiskaju a ja se nogama i rukama koprcam da mi se da disat. I ondak čitam da u hrvatskoj 10% stanovništa sa invaliditetom. Poštujem. Suosjećam. No zaboravilo reć da ima još cca 50% stanovništva sa invaliditetom mozga. Neću na glas reć ko su ti , ja nisam. I još sam nešto jučer spoznala. Naimekae došlo mi u glavu pri tuširanju, obično mi kod tuširanja dođu takvi biseri, sasvim nepozvano rečenica „ma nije on kriv što je muško“. I ondak mi se lampica upalila. Shvatila sam da sam izrekla genijalnu misao!!! Ta će mi misao bit ideja vodilja odsada pa do kraja života u susretu sa takvima. Kakvima? Takvima koji nisu niš krivi što ih priroda zeznula pak od njih napravila osobu muškog roda. Nemogu si pomoć. Nikako isi ne mogu pomoć. Vjerojatno nose neku tešku karmu iz prošlog života, pak u ovom moraju proć to što moraju.A to je da budu tog spola. Je. Jako sam ponosna na sebe što sam to tako izbistrila. Jest da mi je to i prije moglo pasti na pamet, puno godina već imam i malo je sramota što nisam prije to već spoznala, no opet nikad nije kasno. Dakle od sada nadalje, kad me neko muško pokuša spizditi imam odgovor u glavi „daj levantica smiri se. Pa on je muško. Nije on kriv što je muško“ i odmah ću se smiriti i odmah će mi sve biti jasno ko dan. Eto. Tak Kategorija : vidi se da mi šef koji se odaziva na kodno ime "bio sam prazan. onda sam progledao i shvatio da sam prazan. zato sam se napunio taštinom. sad sam si taman" digao tlak do neba i šire. Moš slušat laprdanje i demagogiju jedan dan. Moš dva dana. Moš tri dana. Moš četri dana.Moš tjedan dana. Moš mjesec dana. Al ne moš dovijeka..  |