19.11.2008., srijeda
Skaska Udarnica Pljoskica
|
Ja sam u ovim bespućima svoje zbiljnosti te i hrvatske zbiljnosti zaboravila pisati o tome kako mi je sestra Skaska nabavila čizme. E sad. Sestra skaska zna da sam gola i bosa. Pak tako pričam svojim sestrama po pljoskici kako sam vidjela jedne prekrasne čizme u jednom prekrasnom izlogu po prekrasnoj cijeni od skoro tri tisuće kuna. Tako ja to njima pričam kadli se javi sestra Skaska "Šuj lefantica. Ima ti tu god mene jedne šizme. Oš da ti kufim?" fuflja tako moja sestra. Pitah se zašto fuflja al pristojna kakva jesam niš ne pitam. "šuj. ja ti odem pa ti kaparim oš?" nastavlja. Budući da nemam što birat, da nemam što puno mislit rečem "dobro daj". I sestra skaska ode i kapari. "Šuj lefantica, ja sam ti to kafarila, ti sad doši pa ih kupi" obavještava me ista. Ok mislem se, bolje i čizme kod sestre Skaske nego novine oko nogu. Jerbo zima dolazi , a mi boemi moramo mislit na svoja stopala. Prošle sam godine zamatala novine oko nogu, no sam imala smrzotine. Skoro su mi morali odrezat mali prst. Jer se skoro smrznuo. Pak se ondak mislim "ni novine nisu što su nekad bile. Kaže sestra Skaska da to talijanska koža, da na akciji 50% i da ima moj broj, di ćeš bolje" tako se mislim. "Šuj" veli ona "ja sam ti kupila te šisme sebi i kupila bi ih još ali nema mog broja. Ako si me gledala kad šmo bile na kavi imala šam ih na šebi". E sad. Di bi gledala tuđe čizme? Di pitam ja vas.  To nepristojno da nepristojnije ne može bit. Mislim da gledaš tuđe čizme kad si s nekim na kavi? U oči ga gledaš ne u čizme. I tako. Idu dani. Čizme kaparene. Ops, mislem se. Idem reć svom šefu da me boli glava i idem po te čizme. Cap-cap i gotovo, tamo sam za 10 minuta, kupim za 10 minuta i doma sam za 10 minuta, sve skupa pola sata . Te tako nazovem sestru Skasku i kažem "čuj ja ću ti sad krenut . Oš samnom u dućan po čizme?" Veli ona "budem. zovi samo zovi svi će sokolovi za te život dati". Tako ona meni kaže pa ti reci.  Pomišljam već da nešto generalno ne štima, em fuflja em mi u rimi govori ali šutim. Što ću? Pristojna kakva jesam niš ne pitam.Krenem dakle. Dođem. Zovem samo zovem i evo ti Skaske. Uđemo u dućan. Kupimo. I sad kaže ista "šuj. ajmo na kavu". "Dobro " kažem. I odvede me u birtiju u kojoj u sred bijela dana puštaju Thompsona&prijatelje. I vidim kako ju konobarica pozdravlja sa kimanjem glave i "isto?" Skaska samo kratko odgovara "išto nafafno". Pojavljuje se mali čokunčić. Ulijeva se rakijica. Meni kava. Na sred birtije stoji đuboks. Pita me sestra "imaš fet kuna?" Što ću ? Dam. Ode do đuboksa i pusti pjesmu "zovi samo zovi ... ". Te se počne lagano penjat na stol. No na sreću,njezini prijatelji su rekli "ne sad. navečer", pak se sjela. A onda je počela pjevat. Bilo je to divno. Predivno. Po sred ulice (jer je izašla van) orilo se "zovi samo zovi..". Izvukla je i zastavu odnekud. Milina. Harmonika je odjekivala u skladnim tonovima kao pozadina. Harmoniku je svirao jedan njezin prijatelj. Bila sam počašćena da sam dio tog miljea. Osjećala sam se odlično. I eto. Ovaj post govori o Pljoskici Udarnici. Pljoskici koja je svoj zadatak ozbiljno i odgovorno shvatila. Te na 9 obaveznih ploskica dodala još i koju pride. Da se nađe. Ovim postom izričem joj počast. I dajem joj značku Udarnika. Za ovaj mjesec ona je Pljoskica Udarnica. Tak! A i dobra je sestra. Ipak i unatoč svom stanju ona je mislila na mene. Pak joj se usput i zahvaljujem. A plus toga sad imamo iste čizme. Pak se možemo šetat gradom ko prave sestre. Još da si kupimo iste kapute..., majce,hlače....o jedva čekam...  |