|
Eto tako. Kad smo mali. Premali smo. Pa se nismo mogli popeti na kujicu. Pa ćemo probat još jedamput. U subotu. A sviđamo se jedno drugom. I baš bi bilo šteta da ne napravimo malo slatko potomstvo. Toliko o jučerašnjem danu. Inspiracije niodkuda. Pritislo me na sve strane a najviše ovo jutarnje ludilo. Deračine i vika. Vrištanje. Kako ih nije sram? No. Neću se osvrtat . S desne mi strane lijepo piše "tko te naljuti taj te je porobio". Što ne želim. Bit porobljena. Za tuđe postupke ne mogu odgovarat. Neću ni sudit. Samo ću sa žaljenjem reć -"sve se vraća. Pogubili ste kompas. Ne želim biti dio vašeg ludila. " Uh. Nešto sam tužna i jadna. No proći će. Sve prolazi. |