Jutarnje su mi se mise malo produžile. Naime, uvedene su mise u dvije smjene. Prvo je prva smjena.
Prva smjena je tipa : molimo te o Bože da nam daš zdravlja.
E tako počinje misa a onda pastva svaka ponaosob priča o svom zdravlju . Prije i sada. Do u detalje i sa posebnim osvrtom na svoje emocije. Zatim pastva priča o svojim iskustvima s doktorima. To ima pravo reć svako sve. Pa ćete shvatit da mise dosta dugo traju. Svećenica je demokratična. Ona dozvoljava da se svako izrazi. Na kraju dolazi ona pa na sve to da svoj obol, svoju priču. I zatim kažemo "amen" te se odlazi u svoje sobe, e da bi se nešto radilo, ako zdravlje to naravno dozvoli.
U vrijeme mise ja se iskradem. Nema me. Stoga se o mom zdravlju ne zna puno. Stoga me pastva te i svećenica gledaju malo iskosa. Gledaju me kao crnu ovcu ali me trpe. Jerbo Krist je rekao da svakog trebaš prihvatit, pa i takve koji nemaju strpljenja SVAKI DAN !!! slušati ISTU priču. Koji bi htjeli nešto novo. Nešto izazovnije. Nešto što nije obojano negativnim predznakom.
Drugi se dio mise sastoji od svećeničinog individualnog rada sa pojedincima.
Pojedinac dolazi, sjeda na stolicu, okreće se svećenici te izražava svoje bijesove, sumnje, boli. Ona zatim blagoslivlja.
Danas je bio jedan individualni tretman koji je trajao TOČNO 43 minute.
Glasa jakog i grlenog individualac je pričao o svojim viđenjima : turizma u hrvatskoj, brodogradnje u hrvatskoj, gospodinu Kanaderu te ostalim likovima političke scene. Pri tom je koristio riječi tipa : idiot, kreten, budala. Te najviše. Nešto manje : glupi idiot. Naravno za druge. Jer on sam je pametan, mislim to se iz aviona može vidjet.
Zatim je prešao na temu ekonomije u Americi te je povukao paralelu između prije i sada.
Svećenica je to sa zanimanjem slušala.
Ja kao ministrant morala sam bit prisutna. Jerbo bi se naljutilo i iz crkve me izgnalo kad bih i ovu misu propustila.
Stoga sam prešutila svoje pitanje koje mi stoji na vrh jezika "zar vi nemate posla? " i drugo, ono važnije za mene "zar vi ne vidite da ja imam posla?".
Prešutila sam to jerbo misa je misa, svećenica je svećenica a ja sam samo mali kamenčić u čitavoj toj igri. Pak kamenčići ima da šute a ne da ukazuju na istinu. Jer istina bi mogla zaboljet. A kad nekoga nešto zaboli onda se on okrene prema donosiocu istine te ga rasčetvori na križ.
Eto. Zato sam šutila.
No napokon, u 10 sati misa je gotova. Svećenica sada ide na idividualne tretmane na druga područja, terenski rad ajmo reć, pak se ja možda sada mogu posvetiti poslu za koji sam plaćena. Ona će blagoslivljati svoju pastvu po ostalim prostorima a ja ću možda imati mir.
Onaj božji.
Onaj koji nam je Krist pokušao ostaviti.
Ali smo ga krivo shvatili.
Pa mislimo da moramo govoriti. Puno i dosadno. I opterećivati druge ljude.
Tako mi očito shvaćamo "mir vam svoj ostavljam, mir vam svoj dajem".
__________________________________________________________
No, ako ja pošandrcam to sigurno neće biti zbog misa jutarnjih, mada će i one djelovat da završim u ludari, zamotana u košulju. Žutu.
Ne. Neće to bit jutarnje mise, bit će to Mali Pas.
Naimekae. Sad kad smo blizu, o tako blizu seksualnom činu Mali se Pas ponaša tako kako se ponaša.
Jučer smo bili na kućici. Mali Pas i ja. Te je bio dosadan, nesnosan, naporan. Pa opet iznova. Dosadan, nesnosan, naporan. Ondak mi se upalila lampica u tupoj glavi pak sam shvatila "o, ti moraš kakat". Brzo navukla jaknu, ostavila poslove koje sam radila te krenusmo u šetnju.
Mali Pas ne može kakat jerbo jučer pojeo ovčicu. A kad pojedeš ovčicu onda se pati. Tako kako se i on patio.
No ipak smo to teškom mukom obavili i vraćamo se natrag.
Okrenem se.
MALI SE PAS UVALJAVA!!
Poludim!
Vičem FUJ!
Mali Pas se odmakne. Krenem.
Idem.
Nastavljam hodat.
Malog pasa nema.
Okrenem se.
Mali se Pas vratio i ubrzano se uvaljava!!!
O smradu ne želim ništa reć. Vozila sam doma sa otvorenim prozorima te hvatala dah svakih 5 minuta.
Doma smo došli i gospodin zna što ga čeka. Kupanje.
No da ne bi bilo zabune pokušava pobjeć. Nema ga. Nije on iz tog filma.
Stan ne da smrdi nego smrdi.
Koprcao se, gunđao no kupanje je palo!
Ipak smo spremni danas pokazati se u najboljem svjetlu!
A o mom skorašnjem infarktu neću ni mislit. Ako se ovako nastavi dat ću psa u dobre ruke. Po mogućnosti na dulji period. Onoliko dug koliko meni treba da se dobro odmorim! Tak!
Kategorija :Nemam život! Imam mise i Malog Psa!
|