Baš sam si ujutro vozeći se putevima hrvatskog prometovanja a o tom ne želim pisat, ne želim mislit, razmišljala kako i čime da počnem današnji post?
Mislila sam i mislila sve u želji da smislim neku pametnu , umnu rečenicu za uvod, no ništa nisam smislila. Nije mi to suđeno u ovom životu. Nikako mi nije suđeno da iznjedrim nešto mudro i umno. Pak sam slegnula ramenima , pomirila sam se s tim da će tome biti tako odsada do vječnosti i smislila da ću post počet sa "gola sam i bosa".
Baš sam si bila zadovoljna s tom konstrukcijom.
Onako, lijepo sam se nasmiješila u sebi i sebi, samozadovoljno sam se nasmiješila, onako s visoka sam se nasmiješila. I divila se svojoj pameti. I mudrosti. Jer početi post sa "gola sam i bosa" odražava inteligenciju i duhovnost. Mislim duhovni ljudi su goli i bosi. Ovi materijalni oni to nisu.
I što?
Dođem vedra na posao, upalim PC, otvorim blog i što vidim? :
Šta ti nisi tu samo zbog Malog ?
Mislin, znamo da si gola i bosa, to nam dosta :) (Koraljka 14.10.2008. 23:45)
Pak stoga odustajem od "gola sam i bosa" na početku posta. Ubacit ću to negdje u sredinu.
Daklen htjela sam pisati o dvije stvari. Jedna je ona koja u meni izaziva ljutnju a druga je ona koja u meni izaziva radost. Ova prva je kraća, ova duga je duža. Tema mislim. A neda mi se pisat. Jučer sam pokušala ispričat vic svojim kolegicama, tek toliko da prekinem razgovore o doktorima. I bolestima. I krenula sam pričat vic, al onda sam se sjetila da je dugačak i nije mi se dalo govoriti. Pak su me nagovarale pak sam ostatak skratila. Tako sam ga skratila da je iz vica ispala kratka tragedija. Pak su me gledale sa čuđenjem. Ono "jel su ovoj sve na broju?".
Pri čemu im nisam rekla da me ne motiviraju na pričanje viceva. Jer kad im vidim izraze lica "ja žrtva" u meni stane sve disat. Ne živim. Tonem. Duboko.
I još im nisam rekla da isto to jmislim o njima. To da im nisu sve na broju.
I tako. Trenutno nemam volje pisat ništa radosno jerbo jutarnje mise u meni u korijenu srežu svu radost življenja.
Pak ću kasnije. Kad malo dođem k sebi od prevelike koncentracije idiotizma i gluposti na malom prostoru.
Ovo je Maza. To tamo u dječjem vrtiću za pse kud idemo sa Malim Pasom.I di se smrzavamo. Ili se ne smrzavamo ako se pretoplo obučemo. Pak se kuhamo. Ko ja jučer na primjer.
Poučena iskustvom od dan prije zabundala sam se ko da na Aljasku idem. Pak sam se skidala.
Maza je mazasta. Svakom psu koji dođe da pusu.  Mislim nije ni čudo da ima takvo ime stoga. Čim dođe neki pas unutra evo ti nje da mu da pusu. Da je čovjek radila bi sto posto u uredu za odnose sa javnošću. Meni ona najdraža od svih.
|