Pukim slučajem našli smo se u istočnom dijelu grada. Pa tamo bila neka livadica, a Mali pas je morao piškiti. Pak smo izašli iz auta i pustili malog pasa da obavi svoje potrebe a plus toga da se malo iskače po toj livadici.
I hodamo polako za njim, kadli krajičkom oka primijetismo nekakve čudne kućice.
Pogledaš. Ne vjeruješ. Pogledaš opet. Približiš se. Pogledš :
Malo smo popričali sa graditeljem tih kućica. Rekao nam je ovako :
"o da. psi hoće i vole biti u njima."
"o da. prodaju se"
Cijenu nam nije rekao, a ja nisam pretjerano inzistirala. Samo je rekao da je razlika u cijeni ako je kućica izolirana ili nije.
Budući da Mali Pas nije zaniteresiran za takve stvari, on ima svoj krevet, odnosno naš krevet, ali u stvari njegov krevet  , pak ja nisam bila zainteresirana kao kupac. Ali me je živo zanimalo da li vlasnici pasa čiji su psi vani (izvan kreveta po mogućnosti  )kupuju te kućice i da li psi žele boravit u njima. Odgovor je bio gore navedeno.
Meni su one dražesne, a sviđa mi se kreativni duh graditelja istih. Mislim da se on igra. A takve ljude volim. Mislim, one koji se igraju.
I da. U tom dijelu ograđenom žive 3 psa. To su tri (nekad) odbačena koje je taj isti čovjek prihvatio i udomio. Te kaže da oni u tim kućicama spavaju a najviše vole onu kućicu s rodom.
Meni dopada.
|