Svašta nešto danas.
Ujutro se probudiš. Pak se obučeš. Budući da i nemaš što puno za obut, jer gol si i bos, bar tu nema nekakvih prevelikih odugovlačenja.
Mislim, ako ti ormar prazan,  odnak nemaš baš što puno razmišljat.
Mislim, tako je to i ne moš ti tu niš napravit po tom pitanju.
Ondak se muvaš po kući, sve ti se neide na posao, baš ti se ono neide i bok. Muvaš se. Tri puta pozdraviš pasa, četrnaest puta mu veliš "čuvaj kuću".
Pa se opet nešto kao muvaš, ko muha bez glave si u stvari.
Tražiš papirnate maramice jer bez njih na posao ne možeš i bok.
Pa opet odeš do pasa pa ga podragaš , pa mu opet kažeš "čuvaj kuću", sad te ovaj već gleda u čudu a pomalo i u strahu, jer ako mu gazdarica poludila di je on jadan? Di pitam ja vas?
Ko će mu jest davat, ko će ga hranit ak mu ona koja je već odavno trebala otić 15 puta kaže da čuva kuću i 12 puta se vraća da ga podraga!!?
Ondak se nešto pomisliš "a da odem doktoru?". Ili da kažem da me boli želudac?!? 
Ondak pak shvatiš da si završio osmogodišnju školu i da to ne pali sad kad si velik i ajmo reć odrastao.
Onda popraviš ogledalo u hodniku. Bilo je nahereno za dva milimetra ulijevo i moraš to popravit, tko vidio da ogledalo tako stoji. Ako to ne napraviš sada tko zna kad ćeš. Mora se.
Ondak tražiš sunčane naočale. Ipak, možda će zatrebat. A moža i ne. Ali ako zatrebaju a ti ih nemaš moglo bi bit gadno.Pa ih stoga tražiš.
Pak se opet vratiš pasu, ipak treba ga pozdravit i pogladit ga i reć mu da čuva kuću. O kako si to zaboravio? Skoro bi otišao na posao a ne bi ga pogladio i rekao da kuću čuva.
Onda tražiš ključeve od auta i stana. Znaš da su u torbi, no ipak. Mora se i okolo pogledat. Možda se dogodi da nisu u torbi a ti misliš da jesu pa ostaneš pred vratima. Ili pred autom. A nemaš ključa. Dakle sve provjeriš.
Pogledaš cipele. Dole 2 mm blata. Ne može to tako.  Ne moš takav na posao i bok! Pa skineš cipele i oboje ih lijepo opereš.
Sad nema blata sad je ok.
Opet pozdraviš pasa!
Koji već pomalo indoktriniran. Ono, jest neće dobit to je sigurno, jerbo drugarica koja mu jest mora dat malkice skrenula, to je sad evidentno.
I tako.
Svašta nešto.
Dovukla sam se nekako na jedvite jade.
Sad čekam!
Čekam 16 da se odvučem.
I to bi bilo sve što ja mogu od sebe dat u današnjem danu.
Tak!
|