E tako. Sad mogu uzdignute glave hodat svijetom i šire. Sad mogu sjest sa Veselim Pljoskicama pa kad one krenu pričat "dobila sam 58 komentara danas", onim tonom "ma baš me briga, meni to svejedno", daklen sad i ja mogu nabacit izraz lica "meni još svejednije, osim toga vi ste paceri za mene ja ih skupim 68". Ne moram više sjedit mala ispod zvijezda.
Zahvaljujem štovanom čitateljstvu što je bilo suosjećajno i shvatilo moju, dosad bezizlaznu a odsad odličnu situaciju, te si je dalo truda pa stavilo zaslužene mi komentare na odličan post.
Ovo odličan kažem tako da djeluje sugestivno.
Jerbo kad netko to pročita ući će mu u mozak, kao što i reklame ulaze u mozak, neće puno razmišljat i govorit će odsad nadalje: ona levantica piše odlične postove.
Ma mudara sam da mudrija ne mogu bit. Da me nema svijećom bi me trebalo tražit. Eto takva sam, ne mogu si pomoć.
Inače, upravo se odvijaju jutarnje mise pak ću post dovršit kad završim slušanje zdrastvenog stanja mojih kolegica te kad naučim koliko koja ima kolesterola te što će po tom pitanju odsad poduzimat. To je važno i bitno za moj poslovni život te moju karijeru. Stoga idem slušat bitne informacije te ih zapamtit. Zapisat.
Nnda. Gotovo je. Sve sam zapisala.
Vikend je prošao traljavo jerbo je vruće bilo pa smo se po vukli po kući i šire. No o tome ne trebam opširno jerbo sam ja još i dobra. Čujem da su mnogi povraćali pak stoga šutim jer meni samo bilo teško ta dva dana koja su bila vruća. I sparna. I odvratna.
Ja osobno bila sam u subotu na večeri Indije i bilo je skroznaskroz ok, osim što je i tamo vruće i osim što tamo nitko živ ne puši jer svi su odmakli daleko u vlastitom razvoju osim mene. Pak sam nakon dva sata sjedenja na stolici neudobnoj izašla van e da udahnem malkice zraka i da poskrivečki zapalim cigaretu dvije. Vani je bilo jednako sparno kao i unutra. Ondak sam se vratila sva mirišuć po nikotinu. Guza me bolila od tolikog sjedenja, no isplatilo se. Bili su i neki španjolci i bila je i jedna žena lik za poludit. Ono skroznaskroz skeptična. I skroznaskroz obavijena energijom "ja nikom niš ne vjerujem". Pak uništavala dobre vibracije koje su se tamo stvorile. Pa nam išla na živce. Meni manje mojoj prijateljici više.
Sve u svemu isplatilo se ipak i unatoč tom liku koji se traži. Valjda će se pronać jednom, od srca joj to želim.
I onadk sam šetala pesa ali oboje smo se vukli po onoj sparini i suncu i vrućini. Mali Pas baš ne uživa u tim vrućinama. Ne jede osim navečer.
A ondak je došla i ta grmljavina pa smo Muškarac i ja zaključili da nemamo pesa nego malo preplašeno stvorenjce u kući našoj. Hrabar je kad se treba nameračit na veće pse od sebe, ali čim čuje malo groma pretvara se u bespomoćno živo biće koje se onda ušuška u moje krilo i tamo ostaje sve dok grmljavina ne prođe.
Pak smo noćas spavali čvrsto zagrljeni, Mali Pas i ja.
Jerbo ga to oslobađa straha.
Meni ne smeta.
Volim kad mi dođe i kad se ušuška u moje krilo pod moju ruku.
I kad me gleda onim svojim okicama.
Onda se rastapam.
Ko čokolada se rastapam.
|