E sada, dugo sam se premišljala jel bi pokazala ovo remek djelo ili nebi. Skromna  kakva i inače po prirodi jesam nisam to htjela pokazat ni prikazat jerbo štotigajaznam onda ispada da se hvalim.
S druge strane ne da je dobra slika neg je fakat dobra slika.
Ne što je moja al da je dobra dobra je pa rekli vi što god vam drago.
I kad sam to napravila stajala sam tamo i mislila :
"To sam ja napravila?".
Eto.
Znala sam o sebi da mogu pisat koliko hoćeš. Mogu laprdat do sutra ako treba i to niočemu što lijepo pokazuju i dokazuju svi postovi na ovom blogu.
Znala sam da imam osjećaj za lijepo .
Al nisam bome znala da znam slikat. Crtat.
Pak kad sam to donijela doma Muško me pitalo
"to si kupila?"
"Ne , to sam napravila"
....
Tak! Pa ak mi maslac od kikirikija ne izlazi u onim količinama koje si zamislim, ak već plaćam tuđe kredite i ne provjeravam izliste od plaće, ak me filipinka hrani starim sirom i otima mi teško zarađenih 10 eura direkt iz ruke, ak me u garderobi opljačkaju u milisekundi,ondak kao balast svemu neka i ja budem sposobna napravit nešto lijepo.
Znam, znam, zaredala sam s postovima, opet dva dnevno.
Kad trenutno nema posla na poslu. A moram tu čubit 8 sati. Bačeno vrijeme. Pa ubijam dosadu pišuć postove. Našlo bi se nešto za radit kad bih baš htjela radit, no ako nije frka a nije, ondak se nešto mislim da mi bolje da se odmaram.
Ionako što god napravim morat ću mijenjat 12 puta. A da ne bi ispalo da baš ništa ne radim moram reć da sam na usluzi drugima. Na svaki telefonski poziv odgovaram i na svaki "pomoć" poziv dolazim,
što inače nije slučaj.
Pa su bar korisnici zadovoljni samnom kad ja već nisam zadovoljna sobom.
Kad smanjim broj postova u danu to ondak znači da je frkovito.
Zasad još nije.
|