Jučer sam ocrnila Filipinku, stoga ju eto danas idem rehabilitirat. Naime nisam mogla cijelu noć spavat jer me savjest grizla i pekla i nije mi dala mira i spokoja. Govorila mi je "ti zločesta si", tako mi je govorila, te sam stoga odlučila da ju umirim. Savjest svoju mislim.
Pak eto da kažem da onaj post o Filipinki i siru ne drži vodu. Sve sam to izmislila u svojoj glavi.
Daklen ovako je to bilo. Došla sam u Zadar, gola i bosa , takva kakva uvijek jesam. Gola i bosa mislim. Pak se filipinka sažalila nad mojim izgledom pa rekla "ajde idemo na ručak", misleć valjda da će me jednim ručkom udebljat. Obut. Misleć da će tim jednim ručkom iz Pepeljuge napravit Princezu.
Pak smo fino jele. Odlično smo jele. Hvala draga na odličnom ručku.
Ondak sam ja rekla da si moram naočale kupit, jer sam svoje zaturila negdje u onom pospremanju iz prošlog posta. Jer kad prevrćeš raspored u stanu trebaš znat da ćeš u tom kaosu zagubit sunčane naočale. I još iglu za štrikanje ćeš zagubit. I što je sve još zagubljeno i izgubljeno ne znam, budući da mi do sada nije trebalo.
Daklen rekla sam "ajde samnom moram kupit naočale", našto je filipinka manirom Davida Coperfielda izvukla jedne iz svoje torbe i rekla "evo ti ".
Mislim, jasno mi je da sam gola i bosa. Jasno mi je da u ljudima izazivam sućut i suosjećanje kad me vide takvu. Kakvu ? Jadnu u prnjama i mršavu.
Al da će mi unaprijed i naočale kupit to me već zbunilo. Dalo mi mislit.
Mislim zar stvarno izgledam taaaako jadno mislila sam se sva nekako pokisla?
No onda je David Coperfield rekao :"te sam našla. Trčala sam za ženom na plaži da joj ih vratim ali bila je predaleko". Stoga sam bogatija za jedne sunčane naočale a ženi na plaži zahvaljujem što je bila šlampava.
I ondak me je F. dopratila do broda. Čak je stajala tamo samnom i čekala da se brod pokrene, što joj stavljam u plus jerbo me nije ostavila samu da mi nema tko mahat. Meni Pepeljuzi.
Eto.
Pa ti reci.
Bila sam zločesta jučer, no sam se danas rehabilitirala. I sebe i nju.
Filipinku mislim.
|