16.07.2008., srijeda
Današnja, vrlo zanimljiva tema bila je nastavak jučerašnje. Naime, jučer smo obradili lonce, obavijest za one koji su zaboravili, pa smo stoga danas nastavili u istom tonu. Mislim logično je da se nastavi u istom tonu, bilo bi jako glupo da se na primjer počne obrađivat nešto drugo, a još nije obrađeno čitavo domaćinstvo. Mislim meni to logično. Nemoš skakat s teme na temu. Kako bi to bilo na primjer da gledaš seriju danas, a onda sutra ti daju neku drugu seriju, pa preksutra neku treću, a onda opet onu prvu. Imao bi kuršlus u mozgu i bio bi sav zbunjen i nesretan. Daklen, znajući za to , moji su likovi danas nastavili ono od jučer. Stoga su danas na repertoaru bile : a) sušilice b) mašine za rublje koje su metalik i ne ostaju otisci prstiju c) WC školjke koje se ne moraju prat jer se peru same. Moj je angažman u tom razgovoru bio 0. Nula. Zero. Nada. Ništa. Zašto? Evo zašto: Sušilicu za veš sam imala dok se nismo odselili. U njoj sam slovima i brojevima JEDNOM (1) osušila veš. I to kad je bila zima a oprali smo deku. Pak je morala bit pod hitno suha jerbo inače ja ne bih pisala ovaj post, jerbo bi se bila smrzla bez deke. I to je bila sva moja karijera sa sušilicom veša. Dakle, jasno je da nisam mogla sudjelovat u razgovoru o sušilicama jer nemam što reć. Mislim što da kažem? Da kažem da sam osušila deku? Pitalo bi me „zar vi još uvijek koristite deke? Pa to nije više u modi, sada se koriste futuristički popluni , izrađeni od zraka koji koštaju 9000 eura po centimetru. Pa zar vi to nemate?“ I di sam onda pitam ja vas?  Morala bi reć da nemam takav poplun i istina bi izašla na vidjelo i onda bi me prezrelo. Pak sam šutila kod teme broj 1. Ondak je došla tema broj dva. Ona o otiscima prstiju. Tu sam temu isto prešutila, jerbo nisam znala što bih rekla. Mislim ako imaš mašinu na kojoj se ne vide otisci prstiju onda moraš imat i takav frižider. I štednjak . I kadu. I …. I što? Mislem se „Levant bolje šuti. Jer ako te pitaju jel imaš štednjak na kojem nema otisaka prstiju a ti kažeš da nemaš prezret će te za čitav život. Neće se više htjet razgovarat s tobom.“ Ovako, ako šutim možda me neće prezret. No odsad ću doma brisat sve aparate koje imam. Svaki dan. I još ću u rukavicama radit, neće se meni vidit otisci prstiju na mojoj aparaturi. A neeee.. U trećoj temi također nisam mogla sudjelovat. Ona je o wc školjkama koje se peru same. Mislim što da kažem? Da se kupam u kadi koja se svakim danom sve više i više ljušti? Koja u stvari na sebi više i nema emaila, email je još samo prošlo svršeno vrijeme. Nekad bilo sad se spominjalo. Zar to da kažem? Zar da kažem da se ganjam na policiji sa emajlatorom? Pa di bi mi bio kraj? Izopćili bi me iz grupe i nitko se više samnom nebi htio razgovarat. Kad bi ušla u ured, svi bi me gledali kao čudovište i monstruma a iza leđa bi mi pričali "znaš, ona ti nema wc školjku koja ti se pere sama, a plus toga" tu bi zastali u govoru, napravili bi onaj izraz lica koji odražava gnušanje i nastavili "ona ti se kupa u kadi koja nema emajla". Tu bi naravno auditorij ostao u šoku! Ostali bi bez riječi. Ne bi mogli do daha doć. I svi bi me zamrzili. Svi bi okretali glavu od mene kad bi me vidjeli na hodniku. Zato sam šutila eto. Jer šutnja znači potvrdu. Je, je. Ako šutiš niko ti niš ne može. Pa se tako provučeš. Provukla sam se jučer, provukla sam se i danas, al dokle će me sreća držat pitam ja samu sebe? Jednog će me dana otkrit i di sam onda? Di pitam ja vas? Stoga sad idem surfat po netu. Saznat sve o toj mašini na kojoj se ne vide otisci prstiju. Pak ju odo kupit.....Iz tih stopa ju odo kupit. Stavit ću ju u podrum i nek tamo bude. Kad mi dođu gosti lijepo ću ju hop - hop izvadit iz podruma, stavit na mjesto stare mašine i gostima kao slučajno ostavit vrata kupaone otvorena. Pa kad vide reći će "imaš novu mašinu?". Ja ću reć onako tiho i skromno "ma da, to je ona na kojoj ne ostaju otisci prstiju", onako skromno i kao kul ću to reć. Pa če moji gosti ostat zapanjeni. I divit će mi se u sebi naravno, ne na glas, i mislit će "vidi kako je ona moderna i bogata. Sve ima". Ha! I ondak će se svi htjet družit samnom, a ne s prezirom i gnušanjem me gledat, kak bi me i sad gledali da nisam bila mudra pa sam šutila. |