puž muž vadi roge van da ti kuću ne prodam
staroj babi za duvan....
E pa sad ako netko misli da je tenda bila sva muka, pak sad napokon svi sretni i zadovoljni , reći ću mu da toga ima još.
Mislim kupovine u rvatskoj. Rvackog posla. Ima toga još.
Mene to u stvari zabavlja osim onda kad me ne zabavlja.
Evo na primjer priča s kadom me počela zabavljat, jerbo sad ja vodim igru.
Godinu dana emajlatori su vodili igru. Igrali su se s nama. Sad ću se ja igrat s njima.
Tip sam koji dugo, dugo, duuugo izdržava, vrlo dugo šutim, vrlo dugo prelazim preko stvari koje me smetaju misleć da će osoba koja to radi shvatiti da mu se tolerira, al kad puknem onda više nema labavo. Tip sam koji ima ogromnu granicu tolerancije, no kad se ta granica prijeđe, a ona naravno postoji, onda rušim sve pred sobom. Nije to dobro na dugi rok, bilo bi bolje da nisam takva, al štoš priroda me obdarila ajmo reć dobročudnošću ili lijenošću prema sukobima ovisi kako ko na to gleda.(radije stvari riješim mirno i razumno. osmjeh i strpljenje su odlično oružje).
Pak smo i Muškarac i ja godinu dana gutali. Zna se što smo gutali, da sad ne budem tu prosta. E onda meni puko film. Ono, stvarno mi puko. Onda sam ljuta, a kad me ljutnja prođe, jer ona uvijek prođe, krenem se zabavljat jer postanem u stvari ravnodušna. Ja više nemam što izgubit.
Takva sam i u životu. Najdraže u svemu mi ono kad nakon sveg truda, sve muke u stvari izgubim. Budem luzer. Onda budem malo ljuta, malo tužna a onda krenem bit ravnodušna. I taj period svoje ravnodušnosti naprosto obožavam jer tada kreće zabava. Znam da sam napravila sve što je bilo u mojoj moći. Znam da i da ponovo isto radim napravila bih isto. Znam da su mi koraci bili ok, znam da nemam što sebi zamjerat.
E onda kad sve to znam onda krenem pokazat "tko se zadnji smije najslađe se smije" jer nevolim da me se radi budalom i idiotom.
Kad si ravnodušan ništa te više ne može izbacit iz takta. Svoju si ljutnju prošao (sad neka se drugi ljute) a na kraju krajeva ništa više i ne očekuješ, nego se samo zabavljaš i vraćaš milo za drago.
Daklen, emajlirali smo kadu točno pred godinu dana. Daklen reklamirali smo ju sto puta, zvali i zivkali. Daklen nikad nitko nije došao. Plus su bili toliko bezobrazni da su poklopili telefon. Rekli da će doć, mi čekali ono ništa. Nikog nema.
Dobro.
Kupam se u oguljenoj kadi al neću to pustit na miru i bok.
Mogla bi emajlirat ponovo, mogla bi kupit novu, no se mislim, jebemti platila sam ovo, nisam ni svoje živce ni svoj novac našla na cesti, a plus toga vrijeme je da pokažem zube i da se još jednom kretenu pokaže da se ne isplati zajebavati samnom.(Žalosno je samo to da naš narod nije naučio poštovanju druge osobe, pak mu moraš sam pokazivat. Pa to iscrpljuje. A trebalo bi bit normalno).
Sad ću to izgurat do kraja, doć će ovi emajlirat il se ja ne zvala tak kako se zovem.Molit će me da dođu emajlirat, točnije rečeno.
Pak sam zvala tržnu inspekciju. Pak mi reklo neka im pišem dopis u kojem im dajem rok od dva tjedna. Ako nakon dva tjedna ne odgovore i ne jave se tada preuzima tržna inspekcija i ide na teren. Uz takve naputke smo napisali dopis. Poslala poštom preporučeno. I što? Vratilo mi , nepoznata adresa.
E sad mi ovdje zaista kreće zabava. Sad mi se već živo fućka za kadu, sad krećem u akciju sud časti, crna lista.
Nazvala sam policiju jer oni traže ljude. Pod prevara to ide. Pak sam ponovo nazvala tržnu inspekciju. Pak sam nazvala i čovjeka koji emajlirao kadu. Jerbo sve što o njemu znamo je broj mobitela. Htjela sam biti poštena i reći mu što sam sve poduzela protiv njega i htjela sam mu reć da ću ga dat na sud časti.
Čovjeku baterija upravo ističe pa rekao "gospođo baterija mi slaba, ako prekine nazvat ću ja vas". Našto sam pomislila "hoćeš, jednako tako kako si me nazvao čitavu ovu godinu". Krenula sam govorit "neće vam se svidjeti ovo što vam imam za reć..." i baterija mu crkla.
Nazvala sam policiju pak moram otić , što ću napravit danas popodne, da ga prijavim za prevaru i da pronađu njegovu adresu.
I evo ga, lagano vidim kako se cerekam. Kako se počinjem zabavljati.
Do sad je on vodio igru, sad ju vodim ja.
Izgurat ću ovo do kraja ne zvala se Levant.
|