hotelom Antunović :
dobrodošli :
tu konferencije :
ovdje sjediš:
tu odmoriš :
ovo gledaš:
tu šetaš:
tu trošiš:
ovdje vrata :
ovdje piramida :
tu crveno :
ovdje staklo :
pazi strop!
Eto. tu sam jučer bila. Poslalo me napokon da vidim svijeta. Mislim, moja firma je škrta da škrtija bit nemože. Došla je do zaključka da ulaganje u kadar i nije baš neka stvar, te stoga već 2 godine nikud išla nisam. Sve naše molbe, plakanja, moljakanja padaju u vodu pod odgovorom "uči sama doma".
Jučerašnja "konferencija" bila je fjasko nad fjaskom. Dugo sam u ovoj struci, prošla sam škole, školice, predavanja, seminare,konferencije,savjetovanja i što ti ga ja već znam što sve ne ali ovo je NUMBER ONE!!!!!
Osjećala sam se kao da me netko siluje u mozak. Kao da sam se vratila u stoljeće 7. (sad bi precjednik Uđman bio jako ponosan na mene) i širom otvorenih očiju slušala . Kuršlus mi bio u glavi a onda sam pukla!!
Uzela anketni listić na kojem piše "ocijenite našu konferenciju" te si dala truda! E kad me krenulo.
Hoću reć, ja nisam razmažena, mislim da uvijek moš negdje nešto naučit. I od "najgore" osobe moš nešto naučit. Ali ovo je bila čista predstava. Sramota!
Pak sam sve to na anketni listić upisala. Jadni mi ako ovako nastavimo u hrvatskoj.
Napisala sam da je predavanje dosadno. Da je neinventivno. Da nedaje nikakvu informaciju. Da nema nikakvog smisla osim prezentirat prezentatora. Da prezentator postoji radi samoga sebe i uživanja u samom sebi. Da...
ma svašta sam napisala.
Onda sam razmišljala da nije fer. Ako to netko pročita moglo bi čovjeku bit neugodno. Onda sam se ispljuskala pa rekla sebi :"hej, on tebe maltretira svojom bahatošću, neznanjem i dosadnošću sat vremena a ti razmišljaš kako bi on mogao imat neugodnosti". Pak sam anketni listić predala pod punim prezimenom i imenom. Užas, užas, užas.
Žao mi je, jer moja je struka do sada bila na vrhu. Znalo se ponašat, znalo prezentirat, znalo prenijet znanje, znalo postavit pitanja. Ovo se sve sada pretvorilo u cirkus.
Što se ja uostalom čudim. Živim u zemlji cirkusu, zašto očekujem da bi bilo koji njen segment mogao ostat nedirnut????
Žao mi moje zemlje Hrvacke. Ako se ona pretvori u to što ne želim mislit da se pretvara na.... smo svi. Od prvog do zadnjeg.
Da pojasnim. Konferencija bila u vezi novog proizvoda (softwarea) na IT tržištu. Ja sam tamo bila kao neki budući eventualni kupac. Ispred svoje firme ajmo reć, mada mi firma ni u ludilu ne bi izdvojila novac za "neki tamo software" jer mi i firma u stoljeću 7.-om živi. No to nitko ne zna. Dakle, ja sam eventualni budući korisnik i kupac tog proizvoda. Konferencija je zbog toga i napravljena. Da se proširi tržište, da se informiraju budući eventualni kupci i korisnici.
Budući eventualni kupci i korisnici (to ja) otišli su doma a da nisu ni ručak pojeli jer su bili živčani i razočarani.
Iza svega stoje amerikanci. Hoće prodat nešto svoje. Naši su ljudi samo pijuni. I toga su svjesni. I tako se ponašaju. I gunđaju. Kad sam postavila pitanje odgovora nije bilo. Pitanje je bilo "što znači "middle size organization? Znate mi smo mali,dali mi spadamo u middle size ili manje?". Onda mi reklo da middle size organization spadaju do 50 miliona dolara ili tako nešto. "Pliva na primjer". Onda sam ja rekla "a kud spadamo mi, mi smo mali?" Šutnja. Onda sam pitala "zar nema prilagodbe našim uvjetima?". Odgovor je bio bahato, gunđavo "ne, mi se prilagođavamo njima". Pa ti reci. Mala zemljica od 4,5 miliona ljudi prilagođava se velikom SAD.
Najtragičnije je da su se ovi prodali. Totalno se prodali. Nisam znala jel bi mi bilo žao njih ili bi mi bilo žao same sebe. Presterašno!!
(tu sam riječ u anketi upotrijebila jedno 12 puta.. ).
Meni se čini da je ovo početak kraja. Početak kraja moje struke ,na koju sam do sada bila ponosna.
Segment društva za kojeg odgovorno mogu reć da je bio dobar. Solidan. Sa dobrim kadrom i ljudima koji znaju, pretvara se u cirkus.
Meni preostaje da se pokrijem ušima preko glave i šutim.
Čekam (možda) neka bolja vremena. 
|