Ovo je trebala bit nova zmijica. Al mi dosadile zmijice pak sam razmišljala što bi se dalo napravit od tog, već saštrikanog. Pa mi pogled pao na mali jastučić koji volem jer je u njemu perje, pa kad staviš glavu na njega ugodno je. Pa sam odlučila da će taj jastučić ondak dobit i kaputić. I mašnicu.
Lijepo, veselo izgleda na krevetu. Malom pasu smeta , al što ću mu ja.
U prirodi je ljepši nego kad ga slikaš.
Jutarnja je molitva gotova. Danas je bila glasna. Toliko glasna da smo ju , mi koji smo bili van crkve ,čuli kao da smo unutra. Malo histerije ne škodi, rekla bi moja kolegica. Ja se s njom ne bih složila, ali mene nitko niš ne pita. /Zato i jesam vani /
Molitva je bila toliko jaka da se moralo lupat šakom i po stolu. Što se isto čulo vani.
Zatim je došao dio gdje se djelila hostija. Tu je bilo malo tišine. Za promjenu.
Sada su svi izmoreni od te siline jutarnje , pak su tiho. Ne moš vrištat a poslije toga bit odmoran. To je prirodni zakon.
Tako da je svećenica sada izmoždena i tiho je.
Dokle? Vidjet će se...
|