Evo ga. Novi uradak. Još nije gotov, to je samo kamen temeljac.
Što ja sad tu pametnog da pišem? Dva sam dana provela u četiri zida.
Ajde, smo Muškarca doveli do stanja da može hodat, al mene primilo. Pak sam imala temperaturu u nedjelju i ležala i svađala se sa svima ko se samnom htio svađat. Nervozna sam ko pas. A nitko se ne želi svađat samnom.
I ondak mi pokušalo zabranit da dođem na posao. Nego neka idem doktoru.
Ondak sam si porazmislila pa sam si rekla :"čuj di se ti više odmoriš na poslu ili doma?". "Pa nigdje." Bio je moj odgovor samoj sebi.
Pak sam odlučila da ću uzet svoj pinklec na rame i krenut put Afrike. ili Azije. ili Amerike.
Ali sam ipak još prije došla napisat post.
I pozdravit se sa svima.
I ondak krenut. 
A mali pas najbolje prolazi u cijeloj toj gužvi. Temperaturi. Čajevima. Nervozi.
Jerbo samo legne i spava :
Pokrije se novom dekom.
Raskreči po krevetu.
U neko doba se digne.
Ode do zdjelice s hranom.
Prezirno pogleda što ima.
Prezirno pogleda nas "zaboga, ovo sam već vidio"
Popije malo vode.
Vrati se u krevet.
|