23.02.2008., subota
Naša škvadra
|
Budući da mi je život posložio kockice za ovaj period, nemam što gunđat, samo šutit i radit i čekat da prođe. Nekako mi teško bit doma. Imam osjećaj da me guše na poslu, a zidovi doma. Nisam navikla tako puno bit omeđena. Ide mi se van. No ne mogu. Muškarac temperatura 4. dan. Pas zaljubljen. Ja radim. Ni traga nekom prazniku, godišnjem odmoru, odmoru. Bemti period. I tako sam za laptopom ili za šparetom. Ili u nabavci. A za laptopom nemam što pametnog pisat jer se ništa ne događa. Pak sam si razmišljala malo na temu - s kim se mi to družimo? Mi , mislim pod mali pas i ja. Jerbo je i to jedan dio našeg života. Nekako nevažan, a opet. (Mala digresija. Mali je pas, naravno i ja , bio vani u pola sedam, čekajuć svoju dragu. Ostavila sam ga, ali došla po njega. Ondak sam ga u pola dvanaest ponovo izvela, sunce je, toplo je, i ostavila. I bingo. Pola sata kasnije mali se pas SAM VRATIO DOMA. Neko mu je otvorio vrata od stubišta i ja sam čula gunđanje pred vratima. Ako netko gunđa zna se tko je. Pak sam išla otvoriti a torpedo uletava i ravno na zdjelicu sa hranom. To mi sve drago. Jerbo, sutra ću mu stavit ključić oko vrata, vidim može sam. Pak ću ga pustit a sam neka se vrati. Možda ga i u dućan pošaljem. Možda i po kruh. Ambicije su mi velike. Možda ..) E ovako . Mi se družimo sa 5 pasa. I 5 vlasnika istih. Prvi kojeg smo upoznali je MaliStariCrniAvlijaner. Koji je usput i homoseksualac. Koji je pokušao zavesti Malog pasa, ali ovaj se nije dao. Pak su si sad kolege. Pozdrave se. Popiške se na isto mjesto i svako na svoju stranu. Dok vlasnica i ja ugodno čavrljamo šetajuć MaliPas i Stari pas šeću pored nas svako okrenut na svoj kraj. U nijemom poštovanju. Jedan si valjda misli "ja bi te" a drugi "e nećeš". Zatim imamo StaaaruVučjakicu. I njezinu staru vlasnicu. Koje su dražesne. Jer vlasnica živi sama i StaraVučjakica joj je jedino društvo. Pak se prema njoj odnosi kao prema kćeri :"nemoj Vučjakice, to ti je fuj" ili "ajde ajde Vučjakice ne možeš tako ležati". Mi dvije obično prozborimo par riječi ali samo o psima. Ništa više. Uredno me izvijesti što je StaraVučjakica jela i da li joj se išlo ili nije išlo van. Meni je to simpatično i volim tu staru gospođu. Ondak je tu VelikiOholiBijeli. MaliPas je veličine jednog uha VelikogOholog. VelikiOholiBijeli i MaliPas se ne podnose. Kad se vide najradije bi ubili jedno drugo, pri čemu se zna tko bi bio žrtva. Oboje gunđaju i laju. Pak ja svog uzmem u ruke i potiho mu pričam :"nemoj se ljutiti, ti si najljepši a ovaj bijeli je ružan". Pak se MaliPas smiri. Sa vlasnikom nemamo nikakvu vezu jer je i on kao i VelikiOholiBijeli. Onda je tu i CrnaZaigrana. E ona je simpatična, kao i vlasnica. Pak se mi dvije zapričamo a CrnaZaigrana bi se igrala sa MalimPasom. Što MaliPas ne voli jer je veća od njega, pa ga moram uzeti na ruke. Pak ga držim na rukama i pričam. Al me zabole ruke. Pa ga spustim. Pa on grebe da bi gore. I onda obično moramo ić jer težak čovječe nakon pola sata držanja. Imamo i njegovu SmeđuPrijateljicu. To je lijepi pas, ali vlasnica neka čudna. Ne progovara. Samo hoda. Pas uz nju. Mali ju pas voli a i ona njega, ali lajna nije duža od pola metra, pa nema nekog prevelikog druženja. SmeđaPrijateljica ima prekrasne tople oči. Vlasnica ne. Onda imamo još jednog Malog crnog, samo je on stariji. Taj ima 7 godina. Njih su dvojica jako slični pa kad ih gledaš, ne moš ih prepoznat koji je koji. Nekad gazda i ja nešto popričamo, nekad ne. Vlasnik je imao moždani udar, pak sada često sjedi na klupi, MaliCrni pored njega. Obadva odmaraju. Onda kad dođemo mi, sjednemo se do njih pa nešto malo kao čavrljamo. Oba mala crna se podnose. No , budući da su isti, to su jedno drugom konkurencija, pa podnošenje traje jako kratko. Nakon nekog vremena krene gunđanje. Pak mi moramo otić. Jer klupica nije za nas. Mi (još) nismo imali infarkt. I na kraju imamo i VelikogOpasnogBijelog. E zbog toga sam imala ogrebotine po cijelom tijelu. Jer VelikiOpasniBijeli hoće pojest MalogPsa. Sad, ako je vezan problema nema. Taj put nije bio vezan, a mi smo se previše približili. Kad se Opasni zaletio ja sam samo stigla primit MalogPasa i dignut ga visoko, najviše što mogu. A OpasniBijeli je mene zamijenio za stup. Te po meni grebao da bi došao do svog obroka. U međuvremenu se vlasnica digla s klupe i zaustavila ga. Ja sam došla doma tresući se, a ogrebotine imala još par tjedana. Tad me stvarno bilo strah. Eto. Nije nama lako. Moramo znat sve.  I tko je kakav, i tko je opasan i tko nije opasan. I tko ima kakav karakter. I tko ga uopće nema..I tko ima kakvog vlasnika. I tko je na lajni a tko nije na lajni. I....Pa ti sad reci da je naš život lagodan.. |