Kad smo bili u Sarajevu, nakon kave i finog doručka na Baš Čaršiji ušli smo u dućan tepiha. To je jedino ujutro u 9 sati bilo otvoreno. Izašli nismo jedno sat vremena. Prodavač nam je nudio i nudio i nudio i nudio...
Prvo je bilo 300 eura, zatim 200, na kraju sto. Na kraju je završio sa rečenicom : uzmite tepih, poslat ćete mi novac, vidi se na vama da ste neki fini ljudi.
(Ja bi još bila i uzela al Muškarac nije htio tepih. Pih.)
Još se i danas cerekamo načinu prodaje. Mislim svaka čast.
E jutros, kad je Muškarac vidio ovo gore rekao je :Moš sad u Sarajevo i radit konkurenciju onom našem prodavaču.
|