21.01.2008., ponedjeljak
kad si u programu..
|
Bemti vanzemaljce! Viš ti kako oni djeluju? I još mi kažu na tv da je danas najdepresivniji dan u godini. + vanzemaljci i evo ti tri posta dnevno, samopromatranja, introspekcije, sjećanja na neke dane koje se ne voliš sjetit.  I kaže žena na tv da njoj nije. Jasno da nije kad nije u programu.  Nije ona za program. Ona je normalna. To skaska i ja u programu. Ne znam ni skaska zašto, ona isto normalna. Al eto, valjda ona zato da mi pravi društvo. Da mi priča o tv-ju. Pak mi digne tlak. Pak zaboravim da sam u programu. Zato su ju valjda stavili.A vidim i drugi u programu. Sve pametne i dobre žene u programu. Znali koga će odabrati. Pametne i dobre. Neće valjda neke druge. Koje nisu tak dobre. Kak smo mi . Zvala sam banku. Da mi pošalje knjižicu vozila. Doma. I bila sam ponosna kako sam to brzo i efikasno obavila. Cap cap i gotovo. Te čekam doma da iz sandučića izvučem svoju knjižicu, stavim ju u ladicu(kog će mi vraga uopće, al neću ni da ju banka ima) i prekrižim na listi poslova.:"poslovi koje treba obavit a neda ti se." i na listi "poslove koje možeš uvalit drugima". I tako fićukajući čekam. Čekam. Mudro šutim. Slavodobitno šutim. I dolazim danas doma, otvaram poštanski sandučić, izvadim neizbježne račune, razmišljam dal da ih a)bacim u eko-kantu , b)stavim nekom drugom u sandućić ili c)uzmem sa sobom i uvalim Muškarcu u đep i tad vidim mali crveni kartončić. Na kojem piše da moram na poštu. Po knjižicu vozila. Tako isto mogla sam otić i u banku. Banka mi je bliže nego pošta. To ti je kad hoćeš bit pametan ali si u programu. Onda tako prođeš.  I još me na poslu danas tražilo da radim.  Bezobrazluka li. Al se nisam dala.Neće mene nitko prisiljavat da radim kad on hoće. Radit ću kad ću ja htjet. Pak sad moram. Zato i jesam za kompjutorom. Al mi se neda. Idem stoga prošetat pasa. Mislim što se mora mora se. Ondak ću možda malo sjest i radit. Tek toliko da pokažem da ja to znam. |